Dositej Obradović u Hopovu

94 "Доситеј Обрадовић у Хопову

су се били запиштали, откуд калуђеру, који полаже обет „ништете“, новаца да да „у двор“ спомен или парусију 2 Види се из тога, да је друкчија била теорија а друкчија пракса У правилима се тражило нешто, али се на једно око зажмурило, кад је то ишло у рачун. Стога се и одржала осопштина и после проглашења монашких правила. Ипак ће митрополит Павао, како ћемо видети, одолети земаљским слабостима, те ће свом снагом навалити, да своје монахе окрене њихову правом позиву.

Према инетрукцији митрополитовој, комисији беше и то задатак, да у сваком манастиру разабере, да ли се читају мопашка правила, као што је наређено, и да ли их се братија држе. Нас ће у овај мах највише интересовати шта су Фрушкогорски калуђери одговорили на 13, д0 п 31 члан правила, који говоре о осопштини.

Шре тога да напоменем, да у неким манастирима није ни било мопашких правила — забацили су их, и "то у Кувеждину и (не би човек веровао О у Гртетегу где је сам митрополит био старешина. Гргетежани су просто изјавили, да „правилљ сватопочившаго архјепискоџа и митропошта Г. Викентја Јоан виша не имбћотђ, ниже по ними жителствовала.“ У другим је манастирима било правила, али их нису читали. Хоповци су тај поступак сасвим логично мотивовали овако: „тамо обшина закмочаетал, а ин обшина нфетђ тако онан правила силвг своен не имбеотљ“.

Комисија је по дужности у сваком манастиру пре свега питала братију у ошће, да ли примају монашка правила. Ко би смео отвор“но рећш, да их не прима2 Свугде су, дакле, одговарали, да их примају, примају их у принципу. Комасија је онда ишла даље, па је читала тачку по тачку правила и тражила обавештај, да ли се свака тачка извршује.

На 13 члан био је једнодушан одговор, да општежитије не могу примити. Врдничани и Шишатовчани ву се позивали на неко допуштење. Митрополит Ви-