Dositej Obradović u Hopovu

Глава П Борба за осопштину 45

садржине. Значајнија је посланица, упућена на нову годину. !')

Посланица је пуна очинеких савета. Митрополит светује старешине манастирске, да, као прави па етпри, добро чувају „словеспииа овце.“ да братију „немошетвузошцуло вђ жити пхђ монашеском не жезломђ прости пи бтенш“ утврђују, него „словесвг кротка. наставленја и образомљ жителства.“ Калуђерима пак заповеда, да се покоравају старешини „ако чада отцу, ико ученице учитело, ико овци пастиру.“ Наводи им пример Спаситеља и апостола који су веома просто живели „а не тако нкоже пвшбшни мниси масо жрутљ а вљ посте рмбво и напон ракџо, пиво, шербетђ и вђ грђхђ то не считалотђ,“ па сејошусуђују рећи „ако ићетђ грбхђ во нлденш“; у старих калуђера није било „сластопитанија, гортанобјесија и мјасојадепија“. Под-

сећа их, даље, на 14 правило никејскога сабора, па.

их опомиње, да се не мешају са женама, да не буду раскошни у оделу, да не носе шиљасте врхове на, обући, шишајући главу да не праве венац од косе и, најзад, да не излазе из манастира.

( великим празницима је свагда био по који манастирски настојатељ у Карловцима служио је у цркви с митрополитом, који је у опће вољпо и марљиво извршивао своје црквене свештеничке дужности: о Божићу је бпо верни архимандрит шишатовачки Вићентије, на Богојављење су служили и суделовали у свечаној великој литији хаџи-Захарија, хоповеки пи Никанор раковачки. На св. Јована су „Их Екселенција“ посветили једнога епископа „и торжествовали пблемљ парадомљ“, као и на Богојављење; ту је био опет архимандрит Вићентије. На св. Саву

је служио митрополит и поставио севејега протосинђе-

ла Мојсеја Путника за архимандрита катедралпе цркве а с њиме је олужно хаџи: Захарија.!!) Јамачно су

10) Јн ПИ Прот. бр. 46 (1 јан. 1194 г.). ») Протоколон, „Срп. Сион“ 1904 стр. 398, 809

аса срна = параван

ама

ги арене те