Dositej Obradović u Hopovu

56 Доситеј Обрадовић у Хопову

вити, Синод их разрешује од забране и оџет им допушта „свиценодфиствовати“, а трима архимандритима враћа и управу манастира.

Митрополит је набрзо затим „екстрактом“ објавио манастирима синодску одлуку и уза њ је послао свој пропратни циркулар. У тешком тадашњем канцелариском стилу овако почиње циркулар: „Вљ коликуло слбиоту нЂфкји отђ васљ вљ прошлихљ днехђ мтрокли на особину проклатуло похоти привлекоша, и во еже отђ Бога и евитњтхђ его апостолљ и богодухновенншхљ отешљ свитихђ заповђданнуло, отђ цареиже нашихђ благочестивњтхљ и прочихђ христожмобивњихљ ктиторовљ уставоположеное вљ монастетрбхљ Фрушкогорскихљ такожде воведеное облцежитте мобомитежнљми предпраати разрушити и тбиљ клетвопреступства новинињи учинитиса дерзнуша -— вебмђ вамђ авнои извђетно естб.“ Али је ево, наставља се даље у циркулару, и свјатјејши Синод наредио, да општежитије „ненарушно хранитса и твердо.“ Стога унапредак нека се не обазиру ни десно ни лево, него нека обема рукама приме ошштежитије, и општину нека тврдо држе, и нека се „сходно и усрдно“ орину о манастпрском имању. „Радите и газдунте, вели, умножите о ОтЂ вебхљ странђ монастареку прибвшђ, не по нуж-

дћ, но ако сами себе накормлаште и вепчески едино-

душно вси прионите и трудите се о напредку монаотетрекомђ, азце хозцете асти и пити п одђватиса, занеже вбете ев. ап. Павла глагомошца: Не дблали, да не астђ“. После обичних поука о лепом међусобном животу завршује Ненадовић циркулар паредбом, да се одсад на сваком службеном спису има потписивати: „вљ обтцежителномљ монастнрђ имарекљ“, ида се „и вђ напменшен пбдули сје вписовати не оставите.“ 24)

за) Хоп. Цирк. Прот. бр. 58 (11 јула 1154 датован у Јгргетегу). Штампао Д. Руварац у „Срп. Сиону“ 1904 стр. 717.

„гена