Dr Laza Paču : životopisne crtice : sa dve slike i posmrtnim govorom g. Ljube Jovanovića

55

__ Молим господине министре, од како су женске замениле мушке чиновнике, решавање је све спорије, гомиле нерешених аката расту све више у вис.

— Знате шта, господине Левићу. За љубав овога мога пријатеља мораћемо употребити краћи поступак. Завуците

_ руку у средину гомиле и нађите и донесите акт господина.

Татића.

Не потраја дуго и Левић дође са траженим актом. На питање Лазино: шта сад> Левић замоли да господин дође сутра, када ће ствар бити готова.

— Не, не, рече Лаза, коме беше познат застој у свима одељењима, где су радиле новајлије-женске, а који би можда ипак његова пријатеља стало дужег стрпљења. Зато продужи:

— Господине Левићу, будите тако добри, па свршите ову ствар одмах. Мој ће пријатељ мало почекати овде код мене.

Тако је и било. Обрадовани професор причао је како је то добра ствар, имати министра за пријатеља.

Поред све отежалости, Лаза је био увек државни чиновник на своме месту. У томе се он својим „категоричким императивом“ дисциплиновао тако, да је на пример у државном савету увек на заказано време био тачно на послу; за разлику од других „ладолежа“. Стари пословачи у том високом државном надлештву, најдебљој хладовини, не могаше довољно да се нахвале те Лазине тачности и савеснога пријањања на посао, када их замолих за неке податке о њему. Исту ту тачност, уз особито разумевање. банкарског посла, показивао је Лаза, по уверавању господина Ћеловића, и као директор Београдске Задруге. |

Приближна слика имовног стања

Данас, после крупних фруктификаторских операција овога необичнога рата, најмање је што с може јавно набацити на једнога државног функционара: постао је милионар! Од тога