Državopis Srbije sv. 14

Највећи пропенат од вредности увоза долази на Аустро-Угарску, н то у све четири године.

Кад се година 1884. пореди с 1887. годином, онда излази, да је у овој 1887. години био увоз

већи мањи из ва процената, Белгије + + + + + + - . 151744 = Русије 116:78 Румуније • 81'60 = Швајцарске · 16:51 = Аустро-Утареке. — 18:79 Енглеске · — 2196 Турске · — 96:01. Бугарске · — 41:28 Италије — 62:95 Грчке — 68:81 Француске — 72:68 Босне — 78:99 Америке — 89:57 Немачке — 92:98

Вредност увежених предмета тири године, износила. је,

за последње че-

и то: свега дин. у '% Памука, кудеље п лана · · 29,418.781 16:88 Колонијалних и јуж. произ. · 18,972.811 10:56

· Ковова са е ЦИЕ · 18,686.104. 10:89 Дрва п прерађевина од дрвета • 14,626.054 – 8:15 Шпвене робе, венова п плетива 14,560.556 9:11 Камени, земље и стакла, · 14040 471. 7:82 Кожа, каучука · · 10,561,897 _ 5:89 Масних производа · 19,561.740 _ 5:88 Вуне п длаке · 8,995.639. 4:98 Машинерије, инструмената · 7,228.545 409 Ситница и зе 6,778.944 3:78 Лекарије п хемикалија · 6,225,885. 3:47 Ваштованских и пољских пронз. 5,296.267 2:91 Јестива и пића. • - · - - . 4,879.004 2:71 Ађтије · МИ си ово 4 00 1:85 чКивотиња п живот. производа 8,185.287 1:77 виле И а ле 2,297.879. 1:28 Отпадака. 126.911. 0:07

Свега · • 179,593.565 100:00

Од целог увоза долази дакле највише на, робу

израђену од памука, кудеље п лана. Само од ужарских израда увежено је, : у години килограма, за динара 1884 · • 57.616 99.447 1855 · · 49.458 81.541 1586 · · 77.500 97.076 1887 · · 74.800 [24.244

За тим тканина кудељних и ланених, обичних и бољих, увежено је

у тодини килограма за динара

· 1884 · · 441.205 1,276.771 1555 · · 458.575 1,187.008 1856 · · 526.900 708.797 1887 · · 497.800 674.258

Просечна вредност једног килограма ове робе износила је

у години динара 1884 . · 2:89 1885 · · 2:59 1886 · · 1:84 18587 · · 1:85

Вунене материје п вуненога предива увежено је

у години килограма 5а, дара

1884 · · 324.719 2,186.295 1885 · · 229.101 1,6091.001 1886 · · 889.000 2.121.064 1887 · · 299.600 1,841.144

Просечна, вредност једног килограма вунене робе износила је

у години · динара 1884. · · 6:58 1855 · · 738 1856 · · 6:24 1587 · · 6:15

Од метала увози се највише гвожђа, и то полурађеног много више него ли урађеног. Од обе врсте гвожђа увеежно је

у години

килограма за динара

1884 . · 8,230.820 4.269.005 1885 . · 6,018.682 9,581.197 1886 · 10,969.100 4.325.818 1887 · · 0,982,200 4819.764

Овоме треба додати и разну машишнерију, од које је увежено

у години килограма, за динара 1884 . 790.686 843.350 1885 · 751.095 786.884 1586 · 687.700 660.772 1887 · 860.200 766.496

Према томе износила је просечна вредност једног килограма увеженог гвожђа, полурађеног и прерађеног,

у години динара 1884 - · 0:57 1855 · · 0:58 1896 · 0:48 1887 · · 047

Знатан је увоз кожа сирових и штављених, јер је од ове робе увежено