Dubrovačka trilogija

НА ТАРАЦИ 155

сам! — Тисућу годишта крви — мождана — правога живота. Пак, сад на!... четири кости испод чемпреса! (Загледао се као Нико у шкропионицу.) „Мртве воде“ — како је покојни Орсат говорио. — Баш тако! (стресао поспрдно раменима) — А ја говорим како осиђелица! — Добро да ме јадна Маре није чула. — Рекла би, да попијем наранчану за моје нерве ... ха! ха!... А камоти нерви!... (Хоће да пођв у собу.)

ВУКО

дошао из ђардина и као оријашка стража остао витак у мирној снази прелијепога тијела. Једноставно

Госпару !... ГОСПАР ЛУКША

зауставио се, пак се напола обрнуо

Ко си ВУКО

као горе Вуко из Конавала. ГОСПАР ЛУКША доходи тромо, зловољно до таволина

Ах! ти си. ВУКО

Спремио сам бадње и затворио магазин.

ГОСПАР ЛУКША

А кључи ВУКО додавајући му их Ево их! — а знаш, госпару! напојио сам ти коње, — па хајд, пред зору!

ГОСПАР ЛУКША

спремајући кључе у таволину

Јеси ли вечеро 2