Dubrovačka trilogija

20 ИВО ВОЈНОВИЋ.

— МазсезбјаПе репе, Мто роуего споге, Атшаг 1 сопујепе..!

Зауставила се, као да јој нешто дунуло у главу

Госпо Ане!

ГОСПОЂА АНЕ стресла се, па зачуђено == 0 КРИСТИНА

сва у својој мисли, дражесно

Је ли истина, госпо Ане, да у Франчи п кмети могу бити властела 2

ГОСПОЂА АНЕ

готово се сва подигла, па згражајући се престрашено Никако ! КРИСТИНА уздахне

— И ето ти ту ! (скоро тужно за се)... Па, ђа! — све је исто, — кад проходу!...

ГОСПОЂА АНЕ

ускошено, свали се опет у сто

Ајмех!... Криже!... гдје је Метастазијо 2 Ј Р Ј

КРИСТИНА климајући главом, још тужвије

Атаг 1 сопујепе Сћа, бићбо гјетоге

УЖамор из собе. Радознало гледа врата и слуша, а слиједи да говори на памет тесму Рег Баг] сопбепћо Тт упо1 !пгеде!!

1 „Родило си се да патиш, моје јадно срце, јер ваља да љубиш онога, који од велике строгости хоће да по ненјери дођем до среће“. Од пстога, из мелодрама „Сирое“).