Dubrovačka trilogija, S. 55

АТТОМ5 ЕМЕАМТ5! 37

ПАЛО

Ох! уоп5 уеггел!... доће сами !... Која су ти оно складна чељад !

ЂИВО разбијајући групу, вас прљен у лицу, лупнувши штапом

по земљи

Ах... Претенђаш дакле распустит сенат,

примит пучане... Па СВИ

Ах!...

ЂИВО

Реци дакле да хоћеш риволуцијон!...

ОРСАТ

прекрстио руке, па дошао до њега, прождирућим погледима

А да речем хоћу — би ли ми ти забранио 7...

ЂИВО гледајући га као рис риса Ја!... управ тако! — Ја! — Докле је ту кнез п сенат, докле смо ми одлучили, да се пушту Франчези у град, докле смо ми већина.

КАРЛО |

ЈЕРО |

томо У Јес! Јес ! ПАЛО _

АНТУН

ОРСАТ

као горе, још ближи, још бљеђи

А ко је то ми!

ЂИВО

Ми — властела! — која ће сломит и тебе, ако си проти уставу Републике — ш!сар:ље!

С)