Dubrovačka trilogija, S. 61

АТОМУ ЕМБАМТ5! 43

СВИ с најразличитијим чувествима, у једној ријечи

Орсате ! ЂИВО

великим гласом, рек би навалиће на Орсата

Пушти га!.,. ОРСАТ

непомпчан, славан као св. Михајло на прагу раја, презвучним страшним гласом

Не! — Ово је кућа моја! — Ово су врата моја! — Ту сам госпар ја! КНЕЗ дрхтав, скоро престрашен, али не без неке јадне величине Орсате! — Твој сам кнез! — ОРСАТ у непзрецивој тузи

И зато, јер си мој кнез, ето ме — — =— на кољенима пред тобом! (Долети до њега и баци му се на кољена).

сви

Ах!... дигни се!... Забђ те! =— То је човјек! Што му се то догодилог — Сће стаг]абапог ОРСАТ

као горе, његова је ријеч сад и плач, и огањ, и задњи вапај Слободе

. и ево љубим ти плашт, како сам љубио

мртву мајку и говорим ти: Госпару! не слушај

нас и наше злоће, не гледај нам јадна исцијеђена

лица, — промисли у судњему часу, ко да ти нијесмо равни, не, — него робови, слуге твоје... ЂИВО

кб изван себе трчи између властеле

Ма чујете ли!... хули властелу !...