Dubrovački razgovori

88 АУБРОВАЧКИ РАЗГОВОРИ

Имао је право стари Марко, на изласку из Ријеке барка је клизила по сасвим мирном мору.

Код Кантафига пробоше мимо велики теретни пароброд Авала, од неких 10.000 тона, који је малочас био стигао са свог пута у Аустралију. До њега је готово ишчезавао брод на једро од три катарке, барк од 350 тона, један од последњих те врсте који се виђао у Јадрану. |

— Ето, рече капетан-Лесо, показујући брод на једро, са таквијем сам бродом путовао по свијету.

— Ја би прије навего с њим него с онијем вапором, примети Марко, који је само једном путовао на пароброду, и, не могавши се привикнути, а бродова на једро није више било, напустио је далеку пловидбу те је сада живео од своје барке.

Милован је радознало гледао брод са многобројним конопцима трију катарака, укрштеним пенулима са умотаним једрима. Само је на задњој катарци било раширено велико једро да би се осуштило.

— Ето видиш оно једро, то ти је шошњача, рече Божо Миловану, употребивши нову терминологију недавно проглашену званичном.

— Каква „шошњача“! плану капетан-Лесо. То су измислили они тамо у школама и канцеларијама, који никад нијесу имали посла с једрима. Та господа би хтјела да све оне називе које су наши поморци створили и вијековима употребљавали, који су се с нашијем језиком разлијегали по свим морима и очеанима, замијене терминологијом коју су у својим кабинетима исковали. И то каква терминологија! За чобане а не за мрнаре. Шошњача! Та то и не мирише на море, већ смрди на козе и захандију.

Сви су се у барци смејали гнушању капетана Леса које је било необуздано као и његов смех. Само је стари Марко мучао.

—- Веле да се ми служимо италијанским називима, продужи капетан. Стварно су млетачког поријекла, али дотјерани на наш начин и, што је главно, који су се с нама сродили. Инглешки поморски називи готово су сви холандског и данског поријекла. Е, али Инглези нијесу бузди како ми. Срећа је што нема више ни пенула, ни сартије, ни тринкета, па оне ругобе неће изићи из њиховијех кабинета, ђе вјетар умјесто једара може напухат њихове гаће...

Сви прснуше у смех, савијајући се на својим седиштима, од мрнарске речитости капетана Леса. А стари Марко, одушевљен жарком одбраном једара која су га носила по свету и хлебом хранила, задовољно је одобравао и убацивао: