Dva carstva : roman

ДВА ЦАРСТВА 7

них“) и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија... Срећно доба! Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави „пословима“. Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима. Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не призна јући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. И ко ће лорећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног генија.