Dva carstva : roman

ДВА ЦАРСТВА 18

одгурнут (поред тога што се и г-ца С+“ са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима. Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења! Његова најосновнија начела беху у питању.

Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност. Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С», и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње. Шта се касније десило Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха. Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи. То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла. Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:

— Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, — узвикну он; — боље би било да гледате своје волове.

Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:

— А ви своје рогове!

Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари. Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама. ]

Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра. Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше га позивати. Он се ви-