Dvadeset godina rada Prosvete

80

6) Лист Просвјета.

Просвјета има свој орган истог имена већ од године 1907-ме. Први број листа Просвјете изашао је 1. јануара 1907-ме. Лист је стално излазио као мјесечни часопис све до почетка рата за Ослобођење. Задњи број, изашао о Видов-Дану 1924–те, донио је Извјештај Главнога Одбора Просвјете о раду друштва за годину 1913./14-ту. Иза Ослобођења покренут је лист поново и излазио је од 1. јануара 1919-те до 31. децембра 1921-ве, такођер као мјесечни часопис. Године 1922-те Просвјета је излазила свака два мјесеца. Још су изашла два броја овога листа у години 1923-ћој за јануар и март. Тада је Главна Скупштина Просвјете, одржана 1. Јула 1923-ће, ријешила, да се више не издаје овај лист. Његову улогу преузеле су друге публикације друштвене, што ћемо касније изнијети.

Лист Просвјета био је први лист у Босни и Херцеговини, који је издавало једно друштво приватне иницијативе. Изазвала га је потреба, пошто се друштвена организација знатно раширила. Просвјета је имала тада, а то је почетком своје пете године, већ 21 одбор, 219 повјереника и преко 3.000 чланова. Први задатак листа Просвјете, као органа друштвенога, био је, да даде обавештења члановима о раду Просвјете, који је био обилат и да помоћу тога прошири и учврсти организацију друштвену. Поред тога у овоме листу претресана су сва културно-просвјетна питања, која су била на дневноме реду. Ту је у главноме издржана борба: за земљорадничке задруге, за течајеве за неписмене, српске школе, ту су узета у претрес питања о просвећивању одраслих: о књижницама, популарним предавањима итд. Осим свега тога лист Просвјета. требао је да буде поучна и забавна књига за народ. У сва три правца радила је Просвјета, колико је могла, колико је то било могуће у једном мјесечном часопису. Претежно је ипак Просвјета остала информативни лист о раду друштвеном и јавна говорница за претресање културно-просвјетних питања. То су анали друштвени, потребни свакоме ко жели да се свестрано обавијести о раду Просвјете. Лист је за сво вријеме излажења за 12 година, дијељен члановима Просвјете за чланарину, која је износила годишње К 8.40 прије Ослобођења а 12 Динара иза Ослобођења.

Како је чланова Просвјете прије Ослобођења било од 3.000 до 7.000, а иза Ослобођења, за вријеме док је лист излазио, од 10.000 до 20.000, то је овај лист залазио доста у широке масе народне. |

в) Лист Здравље, Орган Друштва за Чување Народног Здравља у Београду.

И овај лист, уређен и штампан у Београду за шире масе народне, убрајамо међу публикације Просвјете, јер га је Просвјета стално дијелила свим својим члановима као прилог своме органу, листу Просвјети. Лист »Здравље« почео се као прилог листу Просвјети слати 1908-ме, а слао се стално до