Dvadeset godina rada Prosvete

1914–те, шест и по година. Кад је овај лист почела придодавати Просвјета, друштво је имало преко 4.000 чланова. Редакција и администрација »Здравља« била је особито пријатно изненађена наруџбом, јер се тим број преплатника више него удвостручио. Иза Ослобођења, прије него ли је почело поново излазити »Здравље«, Просвјета је уз свој лист издала један број Народног Здравља 1919-те који је уредио г. Др. Ристо Јеремић. Од године 1920-те до 1921-ве, уз лист Просвјету придодаје се поново лист »Здравље«, орган реченог друштва.

Оба листа дијељена су свим члановима само за чланарину, без икакве посебне претплате.

Како се иза Ослобођења рад Просвјете особито развио, а организација друштвена појачала, све се више увиђало, да сам лист Просвјета недостаје да одговара многим задатцима, који су стављени на исти као на орган друштвени. Један лист овако раширене организације са 150 одбора 300 повјереника и 20.000 чланова није могао све обухватити: и да буде довољно информативан за чланове, и да даде поуку и забаву, да буде народна књига, и да буде јавна говорница за претресање разних питања и проблема, која се тичу многострукога рада Просвјете. Тога ради иза Ослобођења реорганише се лист Просвјета, а ничу и нове публикације Просвјете. Главна Скупштина Просвјете, одржана 3. јула 1921-ве, израдила је систематски план даљег рада Просвјете на народноме просвећивању и донијела први и једини до сада Буџет, у коме је одређено више издатака на народно просвећивање, него за помагање појединаца. За прву сврху одређено је Дин. 640.500 а за другу Дин. 495.000. Ова је Скупштина у првоме реду реорганизовала друштвени орган. Мјесто једног листа установљена су два и то: Просвјета остаје и даље као лист, који ће бити народна читанка, пружати народу добру лектиру. Установљује се нови лист Гласник Друштва Просвјете, који ће искључиво бити информативни лист за чланове Просвјете о раду самога друштва. Поред овога закључено је, да се настави са издањем Библиотеке Просвјетине, коју је почела издавати Просвјета у Женеви за вријеме изгнанства. Установила се и једна нова публикација: Просвјетине књиге за народ. У Просвјетиној Библиотеци требали би стручњаци да популаришу разне гране науке, најпотребније за широке масе и да третирају важнија савремена национална и социјална питања.

Просвјетине књиге за народ својим насловом означују и своју задаћу.

Овдје ћемо у кратко набројати све ове едиције Просвјетиних публикација:

г) Гласник Друштва Просвјете.

Гласник Друштва Просвјете, као орган друштвени, излази наизмјенично свако два мјесеца са листом Просвјета од почетка године 1922-ге па све до конца друштвене године 1922-23-ће, до конца маја 1923-ће. Тад је Главна Скупштина