Dvadeset godina rada Prosvete

84

Свеска 5.. Никола Видаковић: Прва читанка. Књигг удешена за неписмене кад сврше течај према календару Про– свјете за народ од године 1923-ће са 23 слике. Штампана. 1923-ће на шест табака, формата 16/20. Цијена Динара 3.

Прве три свеске штампане су свака у 20.000 примјеракг и све су распродате. Задње двије штампане су свака у 3.000 примјерака. Од истих има Просвјета још на расположењу само: С. Мијатовић: Марко Краљевић у причама.

Поред горњих књига, штампала је Просвјета још неколико својих књига изван редовних публикација. Тако су приликом прославе 10-годишњице Просвјете 1912-те штампане књиге: Преглед просвјетног и културног рада Срба Босне и Херцеговине од 1902—1912, књига формата 15/22 на 2:љ табака са многим табелама и диаграмима и Споменица о прослави десетгодишњице Просвјете, књига формата 23/31 на 6 табака штампаних, у којој је изложен сав ток свечаности десетгодишњице Просвјете.

Приликом 50-годишњице Алексе Шантића 1922-ге, Просвјета је организовала, преко својих одбора и повереника низ. прослава 50-годишњице, која је кулминирала у Прослави Шантићевој у Сарајеву, коју је приредио Главни Одбор Про– свјете. Овом приликом издала је Просвјета особито лијепо опремљено издање Шантићевих пјесама: На Старим Огњиштима. Књига штампана 1920-те на 3:/» табака, формата 15/21. Цијена_ Динара 5.

Приликон 20-годишњице Просвјете 1922-ге штампана је брошура: Двадесет година рада Просвјете; гдје је статистички приказан рад Просвјете за првих 20 година.

Да би обавијестили странце који се често, приликом посјете Сарајева, свраћају у Просвјету, издала је Просвјета. 1923-ће једну брошуру на енглескоме језику, гдје су дана најкраћа и најнужнија обавјештења о идеологији, културноме раду, и организацији Просвјете. Брошура носи назив: Ргозуета_ ап ЕдисаЏопа! Зегујап 5осјефу Тог ризгоп оГ пзећ! Кпохледсе апа синцге. загајемо 1923.

Г. ПРОСВЈЕТИНЕ КЊИЖНИЦЕ.

Трећа врста Просвјетина рада на просвјећивању одраслих су Просвјетине књижнице. И овај је рад Просвјета започела прије Ослобођења, године 1911-те. Питање оснивања Просвјетиних књижница најприје је претресано у друштвеном органу у листу Просвјети. Ријешено је да Просвјета поведе акцију за реорганизацију већ постојећих књижница код разних српских културних друштава и да у исто вријеме почне са радом око оснивања нових Просвјетиних књижница по градовима и селима, гдје их уопће до тада није било. Да би се сав овај посао концентровао основана је код Главнога Одбора Просвјете; Просвјетина Српска Централна Библиотека. Задатак ове нове установе био је: 1. Да дјелује у својој средини и то у два правца: научно и поучно-