Dvadeset godina rada Prosvete
85
забавна Просвјетина Централна Библиотека, по замисли њезина првог оснивача покојног Ристе Радуловића, требала је: а) да прикупи у првоме реду, све књиге, које су написали Босанци и Херцеговци, или које говоре о Босни и Херцеговини, а за "тим, по могућности, све књиге писане на српском или хрватском језику, како би могла послужити радницима од науке и културним радницима уопће. То би требао да буде зачетак једне библиотеке по узору универзитетских библиотека: 6) у своме месту ова Библиотека требала би да дјелује поучнозабавно, што је задатак обично свих библиотека по варошима и селима. На даље Просвјетина Централна Библиотека имала би задатак: 2) Да организује и реорганизује књижнице других културних друштава (Српских Читаоца, Српских Пјевачких Друштава, Српских Сокола, Побратимстава итд. у колико их има. 3) да сама оснива нове књижнице по селима и варошима особито ондје, гдје још нема таке установе. 4) да савјетом, материјалном помоћу, особито помоћи у књигама, помаже сваку акцију на овоме пољу рада.
Године 1911-те издат је проглас и молба свим установама, корпорацијама и приватним лицима у Босни и Херцеговини и другим српским крајевима, да свијим прилогом и даровима у књигама помогну ову нову акцију Просвјете. Одзив је био добар. Прикупило се је одмах 2.500 књига. То су били већином поклони установа. Сва своја издања која су још имали уступили су бесплатно Просвјети: Српска Краљевска Академија Наука у Београду, Државна Штампарија у Београду и на Цетињу, Српска Књижевна Задруга, Чупићева Заклада у Београду, Матица Српска у Новом-Саду, а Југославенска Академија у Загребу дала је сва своја издања у пола цијене. Овијем је ударен први солидан темељ Просвјетиној Централној Библиотеци и за то се има највише захвалити покојноме Р. Радуловићу, који је код неких од горњих установа лично интервенисао.
У току 1911-те и 1912-те год. вршени су претходни нужни радови као уређења Централне Библиотеке и прикупљани прилози у књигама. Пошто се прикупио повећи број књига, направили каталози и књиге смештене по рафовима, отворена је Библиотека почетком 1913-те године и са 3.340 свезака отпочела свој рад.
У то вријеме радило је неколико Српских Књижница и Читаоница, основаних као самосталне установе, и неколико Пејвачких Друштава, која су имала своју књижницу. Књижнице тих друштава биле су врло слабо или никако уређене и са доста слабим и непробраним материјалом. Оскудне у организацији, оне су оскудијевале и у залихи књига и у финансијским средствима. Узимајући на себе улогу да помогне тим књижницама и да им омогући бољи и успјешнији рад, Просвјета одмах, чим је ударен темељ Централној Библиотеци, приступа бољој организацији или реорганизацији тих књижница, настојећи да им, не само створи бољу организацију, него и да их