Dvadeset godina rada Prosvete
89
доста слабо. При процјењивању рада и успјеха ових књижница мора се врло опрезно поступати. Врло је велик број фактора, који јаче или слабије утичу на рад једне књижнице. Није само довољно снабдјети књижницу са књигама, већ је треба и добро уредити, треба имати добра и агилна књижничара, добар и згодан локал, добру управу, осигурану финансијску страну. Па и кад се све то испуни, опет се може догодити, да књижница ради слабо или не ради никако. Узалуд је и добра организација, и добар књижничар, и довољан број књига, и све друго, кад нема читалачке публике, кад је публика неза- . интересована и немарна, кад је неписмена и аналфабетизам велик, или кад није научена да чита. Тих случајева има доста и по варошима и по селима; по овим другим у много већој мјери. Запрека и сметња раду и успјеху једне књижнице у нашој средини има врло много. Неке се од тих могу одмах уклонити или ублажити, док се друге теже уклањају. Све то треба држати на уму, кад се хоће да објективно процијени рад и успјех једне књижнице.
Просвјета добива сваке године од управа својих књижница извјештаје о раду и успјеху књижнице у прошлој радној години. Просјечни резултат тих извјештаја је сваке године добар, и према приликама у којима раде књижнице, повољан. Просјечно око 75%, књижница раде стално и са мањим или већим успјехом. Остатак ради слабије или никако ондје, гдје су сметње велике, или гдје су прилике врло тешке. Књижнице по варошима раде просјечно боље, него оне по селима. Кад се узме у обзир разлика између нашега села и вароши у погледу писмености, општег културног стања и осталих прилика, онда је врло разумљива и разлика у раду књижница по селима и књижница по варошима. Па и поред свега тога и по селима је већи број књижница које раде добро и са успјехом од оних, што раде слабије или моментано не раде никако, већина због промене или немања књижничара и каквог заузимљивог писменијег радника у селу. У селима се све више осјећа потреба знања и све више шири писменост, па се, наравно почиње све више и да тражи књига.
Од свих Просвјетиних Књижница најбоље ради Централна. Библиотека. Њен рад стално напредује. Иста се налази у Просвјетином Дому у Сарајеву и заузимље сав први кат. Она је у Сарајеву и једина јавна књижница, приступачна сваком без разлике доби, писмености, вјере и племена. Број- читалаца Централне Библиотеке стално расте. Поред читатеља изван Библиотеке просторије су Библиотеке сваки дан добро посјећене. Прије рата се број читатеља изван Библиотеке кретао између 200 и #00 годишње; после рата је тај број растао сваке године све више и у задње доба преко 1.000 читалаца годишње. Салу за читање у просторијама Ц. Библиотеке посјећује годишње око 17.000—20.000 посјетилаца; зими више него љети. Да су просторије веће, и број би посјета био знатно већи.