Dvadeset godina rada Prosvete

88

Књижнице су према томе у потпуном смислу јавне, народне установе за све. Оне су типа јавних народних књижница код просвјећенијих народа. С обзиром на читалачку публику, на потребу васпитања публике за читање и уопште с обзиром на степен културе имају књижнице изван Сарајева претежно забавно-васпитни карактер. Према своме материјалу карактер је Централне Библиотеке више поучно-васпитан и донекле научни, како смо прије истакли. Двије трећине књига Централне Библиотеке спада у област поуке, васпитања, науке, а једна трећина у област-чисте забаве.

Уређење књижница је удешено према мјесним приликама и потребама. Манипулација је упрошћена и лака. Написана је и нарочита књига о уређењу, организацији и руковању књижница, у којима су предвиђени разни системи уређења књижница, према потреби, месним приликама и средствима која стоје на расположењу. Централна је Библиотека уређена по систему великих књижница са свим потребним формуларима, каталозима, инвентарима и т. д.

Управу над Просвјетиним Књижницама воде Одбори и повјереници Просвјете, а гдје ових нема: Управе Сокола, Побратимстава, разних школа, Женских Друштава, Земљорадничких Задруга, Пјевачких Друштава, Читаоница и Књижница, Општина и Т. д. или имају своју нарочиту самосталну управу. Са овим управама стоји Централа у директној вези и преко њих управља књижницама, снабдјева их потребним књигама и формуларима, даје потребна упуства за рад и организацију и води надзор над њиховим радом.

Све Просвјетине Књижнице финансира у главноме Просвјета. Књиге, спискове и потребне формуларе даје Централа. Одбори или Повјереници Просвјете брину се о локалу, књиж= ничару и другим мјесним потребама. Гдје Књижницама управља

Побратимство, Земљорад. Задруга, мјесна Читаоница или која друга културна установа, они се брину о локалним потребама; књиге и све остало даје и набавља Просвјета. Особито се много полаже на избор књижничара и на занављање књижница, јер су то два врло важна фактора за успјешан рад књижнице. Скоро сваке године добијају књижнице које раде, барем по један пут, мањи или већи број нових књига. Занављањем књижница одржава се и појачава интересовање за ову установу. Помоћу занављања успјело се, да су градске књижнице, које су почињале са залихом мањом од 100 свезака, за неколико година утростручиле или учетверостручиле своју залиху; исти је случај и са сеоским књижницама. На тај се начин успјело, да се број књига знатно повећа и да се стално и систематски обнавља.

Посјете књижница и употреба књига су бес платне и свако без разлике племена и вјере може се њима служити,

Рад и успјех Просвјетиних књижница је различит. Док једне раде одлично и врло добро, дотле друге раде слабије или