Džuboks magazin
Nikica Kalodera
»ELEKTRIČARE JE STVORIO PRITISAK NA NJIH«
Dr Nikica Kalođera je jedno od najeminentnijih imena našeg muzidkog stvaralaštva. On je dobro poznat i rado viđen gost svih naših festivala i zabavno-muzidkih manifestacija. Dr Kalodera je ne same čest gost naših radio i televizijskih studija, ved radi za Radio-Grac, Radio-Keln, Radio-Milano. Napisao je aranžmane za šest američkih ploda koje su, po licenci „Jugotona”, snimljene za ameridke kompanije gramofonskih ploda „RCA”, „Columbia”, „Victor”. •Jr DozvoUte mi da vam na početku ovog razgovora destitam na emisiji „Muzidki magazin”. Dugo smo čekali na takvu emisiju, pa bih vas zamolila da nam tim povodom nešto kažete? Televizija nema muzidkih emisija jer vlada mišljenje da takve emisije ne uživaju naklonost publike. Zbog toga je blok emisija „Muzički magazin” smanjen sa šest na detiri. Nevolja je u tome što mi ne umemo da se zabavljamo. Osim toga, kod nas je često važnije kako se zoveš nego kako radis. Otud sterilnost i nekomuni kativnost. Jer, elm se nešto mnogo i dobro prodaje intelektualci kažu kič. •ЈГ Vaše ime, ime Nikica Kalodera, cesto se sreće u oblasti nase zabavno-muzičke delatnosti. Koje je vaše pravo, zvanidno zanimanje? Ja sam aranžer na radiju i radim sve ono što mi kaže urednik. Kada su u pitan ju aranžmani za plode, dogovaram se s pevačem koji je odabrao melodiju: saradivao sam gotovo sa svim našim interpretatorima. Aranžman pišem prema muzičkom sastavu koji mi je dodeljen. Kad su u pitanju festivali, na aranžman se dssto gleda kao na zanat. Cinjenica je da se tu u aranzmanu cene samo efekti: takvi aranžmani dobijaju nagrade. A kad se pronađe i „izvude” nešto posebno, to samo muzičari uočavaju i shvataju. Samo oni mogu da ocene šta je stvarno novo, sveže i kvalitetno.
★ Koliki je udeo aranžera u plasmanu jedne kompozieije? Ne dolazi li, možda, često do zablude da budnost i razni trikovi čine jedan aranžman vise ili manje uspelim? Aranžman je oblast u zabavnoj muzici za koju je potrebna najveda strudnost. U ziriju koji na festivalima dodeljuje nagradu za najbolji aranžman nema nijednog muzidara. Zato se nagraduje samo ono što je „vizuelno” lepo, bez obzira na solidnost „konstrukaije”. Nas aranžera je malo, rad na televiziji je prilidno intenzivan, pa se u tom radu provladi i rutina. Kompozitor je taj koji daje inveneiju. Na primer, jedna melodija napisana u ritmu ča-ča daje imperativ da se aranžman napravi na određen nadin. Aranžman je u stvari neka vrsta akustične scenografije. Kao i ambalaža on je veoma znaćajan za „produ”. ic Mladi često kritikuju program RadioBeograđa zato što nema dovoljno emisija posvećenih aktuelnoj zabavnoj muzici. Da U je i u Zagrebu ista situaeija ili se izbegava izvodenje popularnih hitova koji, navodno, šire „niži ukus”? Radio-Zagreb ima tri programa i veci broj emisija posvećenih zabavnoj muzici: njoj je u stvari posvećen gotovo ceo drugi program i mladi imaju moguenosti da preko njega čuju svoje omiljene pevače. ★ Prema kojoj muzici vi gajite najviše sklonosti? Volim finu i dobro, aranžiranu muziku, pre svih muziku Legrana i Enrikeza. Slušam i „električare”. ■ЈГ Recite nešto o električarskoj muzici na jugoslovenski (po ugledu na engleski) način. Treba li bacati drvlje i kamenje na sav taj električarski narod? Neko je jednom nesredno uporedio elektridare s huliganima, što je krajnje neopravdano. U Zagrebu postoji 40 registrovanih vokalno-instrumentalnih sastava i svi su oni dobri udenici i studenti. Sviranjem oni stidu osnove muzike; ono je za njih društvena obaveza. Jer, svi oni koji danas sviraju gitare postade sutra
ili đobri muzičari, ili dobri slušaoci zabavne muzike, ili poznavaoci elektrotehnike. To je bolje nego da se'kartaju ili jure automobilima. Električna muzika je u stvari azbuka muzike, neka vrsta muzićke početnice namenjene najširem krugu. Trubaču je potrebno pet-šest godina sviranja da bi se usavršio; električaru svega nekoliko meseci. it Šta vam pri svemu tome najviše smeta? Smeta mi podražavanje stranih vokalno-instrumentalnih grupa bez pokušaja iznalaženja sopstvenog stila; zatim spoljni efekti i česta neuvežbanost. Međutim. činjenica je da danas postoji mnogo veća selekcija ovih muzičara, s obzirom na niihov veliki broj. Obično „grebanje” dosadilo je i najmlađima. Vreme „buke po svaku cenu” srećom je prošlo. it Da li to znači da se još jednorn ponovilo ono „mnogo vike ni oko šta"? S pojavom nečeg novog to postaje neminovno. Između pedesetih i šezdesetih godina pisalo se o džezu kao američkoj prodekadentnoj muzici. Danas je to klasika. Smatram da je elektrlčare stvorio pritisak na njih. it Delite li mišljenje mnogih da se jugoslovenski zabavno-muzički stil može izgraditi na nasleđu narodnog melosa? Ja ne poznajem dovoljno narodni melos da bih ga, kao gradski ćovek, koristio. Izuzimam onaj dalmatinski koji osećam, s obzirom da sam rođen na moru. Taj melos ponekad koristim u svojim kompozicijama. it Šta biste pomenuli na kraju ovog razgovora? činjenicu da naš esnaf nema svoje mesto pod suncem. Postoje mnogi neujednačeni kriterijumi: mi nemamo ni sopstvenu tradiciju a kamoli stručnu kritiku.
Razgovor vodila: Višnja Marjanović
Nikica Kalođera i Ivica Šerfezi ju” novu kompoziciju.
7
ИаШl