Ekonomist

па ће са престанком рата престати и девалвација, — нису се оствариле; и кад је ова почела узимати све веће размере, код свих овим злом погођених држава јавља се тежња, — да се даљој девалвацији папирног новца стане на пут. У низу мера предузетих у том циљу — остављамо на страну испитивање умесности или неумесности истих — долазе и многе трговинскополитичке мере, које су имале врло велики значај за питање које нас интересује.

У циљу поправке валуте већина држава прибегава меркантилним трговинско-политичким мерама. Тако, на пример, заводи се у многим државама забрана увоза „луксузне робе“ одн. царински доплатак (луксузна такса) на робу те врсте, — при чему се, наравно, појам луксуза обележава негде уже, а негде шире. Многе државе заводе, место опште забране, тако зв. режим појединачних дозвола т.ј. увоз извесне робе дозвољен је, ако се за дотичну пошиљку добије предходна дозвола од надлежног Министарства, — без такве дозволе увоз је немогућ. Место овога, одн. поред овога, долази у свима државама знатно повећање увозних царина при чему се не води рачуна о томе, да ли су исте слободне или уговорима везане. Повећање царине мотивише се појавом ажије, т.ј. намером да се „реинтегрира царинска заштита која је услед ажије смањена.“ У том циљу често се царинска повећања јављају у форми „ажијских коефицијената“, — али се из висине царинског повећања јасно види, да је ова мотивација само лепа форма, и да прави разлог за повећање царине лежи у тежњи, да се смањи увоз, е да би се услед тога поправила домаћа валута.)

И ова нова ограничења, по угледу на она раније поменута, добијају, путем прећутног пристанка — или тачније услед примене у свима државама — право грађанства, ма да и она као и онаранија стоје у колизији са „важећим“ уговорним текстовима. Али додаћемо одмах, тај прећутни пристанак није овде онако нерезервисан, као што је то био случај код ранијих забрана; сада се већ појављују мали протести, који, са

1) Карактеристичан је, у овом погледу, царински доплатак на увоз из држава са девалвираном валутом, који је заведен у Шпанији с мотивацијом: „да анулира извозну премију, коју, услед ажије, ужива извозна роба у државама девалвиране валуте, а која мера има за циљ спречавање увоза ради тостигнућа активног трговинског биланса“.