Ekonomist

трошковима. Осим тога да ово осигурање крај данашње висине динара нема практичне вредности, будући да извозници немају никакова интереса, да добивену девизу не уновче, шта више, крај данашњих новчаних прилика настоје у властитом интересу, да извозом добивену девизу што брже уновче. Контрола би се лако дала провести помоћу извозних кекларација.

Том приликом мора се споменути нарочито наш #3603 у Штанију, код којега иде наше дрво преко Италије путем посредника као талијанско дрво, јер само на тај начин добива опрост од велике таксе, која се онде убире на дрво слабе валуте.

Код увозне царине требало би према једногласном захтеву наше индустрије увести Ппрохибитивне царине у сврху заштите домаће индустрије и производа. Те би се односиле у првом реду на огревно дрво на које би требало увести царину од 2 динара у злату, пошто је крај своједобне царине у години 1922., која је изнашала ! златни динар, увежено из Румунске дрвета за огрев у вредности од 31,5 мил. динара, дакле се показала прениском.

Заштиту треба увести и од чехословачког дрвета, које нам конкурише захваљујући воденим јефтиним везама по Дунаву и његовим притокама, нарочито Тиси. Успешно нам конкурише аустријска и румунска индустрија полуфабриката и израда од дрвета, а увози се и доста танина и осталих једињења за штављење коже, у првом реду диеђгасћа, којега је у години 1923. увезено око 13.5 мил. дин. У ту сврху требало би повисити увозне царине за дужице, бачве, покућство израде из дрвета, амбалажу и све оне артикле, које можемо у довољној мери и траженој квалитети произвести у домаћим индустријама.

Напосе се упозорује, да се овим питањима посвети потребна пажња код склапања шрговинских уговора. Са стране Трг. и Обрт. Зборнице у Љубљани се упозорује на околност, да се код склапања трговинског уговора с Ишалшјом није довољно заштитила домаћа шумска индустрија, што треба учинити код склапања трговачких уговора с Грчком, Шпанијом, Мађарском, Румунском и Чехословачком.