Ekonomist

101

фонду престаје, и од тада се цела чиста добит дели међу акционаре.

Али многа акц. друштва немају у својим правилима никаквог ограничења у погледу на величину резервног фонда, већ настављају дотирање и кад фонд пређе горњу границу, све док резервни фонд не достигне висину друштвене главнице, или чак и преко овога.

Какви су разлози, који говоре у прилог овако великих резервних фондовар

С једне стране наводи се онај исти разлог који налазимо у самом закону, на име: да се створи што јача ре-

зерва за евентуалне штете које друштво може имати у ток у ] У свога рада.

Овај разлог, као што се и на први поглед види, зависи од величине резервног фонда с једне и од послова којима се дотично акц. друштво бави с друге стране: акц. друштво које би се бавило само банкарским пословима — посредовањем у кредиту — дакле пословима који нису скопчани са великим ризиком, не мора правити претерано велике резервне фондове; акц. друштво пак које се бави трговачким пословима, мораће правити много веће резерне фондове.

Но поред овога разлога, који, као што смо изложили, код појединих врсти акц. друштава може бити мање или више уместан, постоје још и други разлози, чија се умесност често

пута доводи у питање, те их стога морамо мало из ближе разгледати.

Као разлог за стварање већих резервних фондова код многих друштава долази тежња: да се исплаћује дивиденда и у оним годинама, када је друштво имала рђаве послове, т. ј. кад није реализовало никакву добит. У жељи да својим акционарима исплате дивиденду и у тим рђавим годинама, друштво ће образовати већи резервни фонд — евентуално и специјалан фонд за дивиденду — и из тога се фонда исплаћује дивиденда и за оно време (ону годину), кад друштво није показало никакву чисту добит.

(О умесности овога разлога могло би се дискутовати. Јер, колико је год оправдана жеља, да се акционарима исплати дивиденда и за ону годину која није дала никакву чисту добит, толико исто је тачно и тврђење, да се дивиденда не може де-

ЕКСНОМИСТ 5