Ekonomist

102

лити и онда кад добити није било, — дакле, да је неумесно образовати фондове у ту сврху. При свем том наше је мишљење, да су мањи резервни фондови за ову сврху потребни и корисни. За кредит једног друштва незгодно је, ако оно не да, па макар и само за једну годину, никакву дивиденду. Ово се може урадити само за прве две-три године; али доцније, кад је друштво „стало на своје ноге“, а нарочито ако је већ плаћало дивиденду за неколико година, — оно би изазвало неповољне коментаре по себе, ако би једне године обуставило плаћање дивиденде. М стога су, као што рекосмо, мале резерве за такав случај потребне; али с напоменом, само резерве за једну или две године, — јер ако друштво има неколико узастопно рђавих година, оно не сме продужити са плаћањем дивиденде.

Многа акц. друштва стварају велике резервне фондове с циљем да се онп доцније употребе за повећање друштвеног капитала.

Поступак се састоји у следећем. Сваке године издваја се један део чисте добити и уноси у резервни фонд све дотле, док он не достигне величину друштвене главнице; а кад резервни фонд достигне ту цифру, онда се пушта нова емисија акција, и исте уплаћују из резервног фонда, тако да сваки акционар добија нове акције „бесплатно“, сразмерно броју акција које има.')

Као што се и на први поглед види, ово је повећање основног капитала принудним путем. Ствар стоји овако. Ако би се предлог о повећању капитала изнео збору акционара на решавање, онда је мања вероватноћа да ће такав предлог проћи, кад акционари треба да врше уплату нових акција из свога џепа, но кад се уплата врши из резервног фонда; или, чак и кад би предлог на збору био усвојен, мања је вероватноћа да би се нове акције могле тако брзо уплатити, као кад се уплата врши из резервног фонда.

И код овога циља може се покренути питање, да ли је и у колико користан и уместанг За друштво као целину, а тако исто и за друштвене повериоце, повећање друштвеног

1 У место нове акције могла би доћи замена старих акција новим са повећаном номиналом.