Ekonomist

12

не каже ништа ни о величини тога фонда, ни о томе, да ли се могу стварати други резервни фондови и с другим циљем. И пошто је слобода правило, а ограничење изузетак који у закону треба изрично нагласити, то значи, да акц. друштва могу стварати разне резервне фондове и дотирати их колико хоће.

Члан 33. закона поставља принцип: да акционар има права на сразмерно (према броју својих акција) учешће у чистој добити, по одбитку процента одређеног у друштвеним правилима за резервни фонд; али је ово право доведено у питање одредбом чл. 67. у вези са чл. 63 истог закона, — јер се у тим члановима прокламује принцип, да збор акционара решава већином гласова о подели добити,

Одредбе закона о акц. друштвима остављају, дакле, нерешено (сумњиво) једно питање, на име: може ли мањина акдионара, евентуално и само један акционар, с позивом на своје право исказано у чл. 33, спречити већину да донесе одлуку, којом би се дотирало резервном фонду више од онога што друштвена правила прописују

Наше је мишљење, да мањина акционара има ово право. Члан 33 утврђује једно законско право, док чл. 63 и 67. утврђују надлежност и поступак у раду, — мора се дакле претпоставити, да одредбама о поступку не могу бити анулирана права акционара.

Други аргуменат, који би се могао навести у прилог горњег тумачења, налазимо у грађанском закону који утврђује један општи принцип: да сваки, који би био оштећен у својим правима и интересима, има права да буде обештећен од стране онога који га је оштетио.

Ово је један општи правни принцип, за који се има претпоставити да увек остаје у снази сем случаја, где би изричан текст једног доцнијег закона друкчије наређивао. Значи, дакле, да се и оно у чл. 63. закона предвиђено право збора (већине) акционара: да решава о подели добити, — има тумачити у томе смислу „ако тиме не би били оштећени интереси појединих акционара,“

Па основу овога тумачења био би слободан закључак: збор акционара т. ј. већина на збору решава о подели добити,