Ekonomist

150

за решавање појединих проблема из области њихове надлежности. Са обзиром на то, да је друштво ставило себи у задаћу, да проучава све врсте социалних проблема наше земље у опште, у његовом статуту предвиђено је формирање следећих врста секција; 1) за радничко питање, 2) за сељачки мали и средњи посед: 3) за варошки средњи сталеж; 4) за друштвени положај жена; 5) за дечје питање; 6) организацију јавне помоћи; 7) организацију социалне хигијене; 8) осигурање минимума за егзистенцију д) за социалну статистику; 10) за социално васпитање.

Међутим статут једновремено предвиђа, да се број тих секција може увећавати или смањивати, према указаној лотреби. Једна секција може се основати свуда, где се нађе 5 редовних чланова, који се сложе, да раде по једном програму, који одобри управа. Свака секција бира једног председника и једног секретара, и оне потпуно слободно организују свој рад.

На челу целокупног друштва стоји Управа, којој су подређене поједине секције.

Врховни управни орган друштва јесте Скупштина, која се састаје редовно једанпут годишње, а по потреби и чешће. Поред скупштине, Друштво ће сваке године сазивати и своје годишње конгресе, на којима имају бити застуљене и све подружнице, у циљу расматрања разних стручних питања.

За сада се друштво налази само у зачетку свога рада. Оно је недавно имало своју оснивачку скупштину, на којој је изабрана једна привремена Управа, са задаћом да приступи спровођењу свих припремних радова, који ће омогућити почетк стварног рада овог друштва. У току последња два месеца управа овога друштва манифестовала је доста велику делатаост. Она је пре свега прикупила доста знатан број лица,

која су се изјаснила готовим да сарађују на задаћама овога

Друштва, затим је приредила и четири јавне конференције и најзад је у најновије време приступила формирању и појединих секција предвиђених статутом за сада, наравно, само у Београду. Исти посао ће ускоро бити проширен и ван

Београда.

Нешто слично важи и за покрет група за, Социалну и Културну Акцију, које како по самим побудама свога постанка, тако и по циљевима и методама овога рада, у многоме наличе на напред описано Друштво Социалних Радника. За ове групе, којих има већ у више места наше земље, може се са правом рећи, да представљају једну врло корисну допуну онога првога покрета.

Побуде за оснивање и овога покрета, слично као и код Друштва Социјалних Радника, биле су чисто социалног карактера, и воде порекло прво из социалне дезориентираности