Ekonomist

глед свих важнијих привредних дога- |

Баја у “1924: Нарочито“ је доста пажње посвећено спољној трговини и валутној политици. e

Извозна Банка показала је одличне резултате. Капитал-и резерве износе укупно 5463 милиона динара. Непокретности се воде по билансу у вредности 28 милиона динара. Међутим, фонд за амортизацију непокретног имања изно5,7 милиона динара. "Од зараде за 1924. год. отписано је 2,6 милиона због смањене вредности банчаних нових зграда (чл. 71, нарским друштвима).

Чиста добит банчина износи 6,3 милиона. Од тога се дели акционарима 5 милиона или 100 динара (16,6-од сто). '

Београдска Трговачка Банка, један од старијих предратних завода, показује одличан успех у- прошлој години. Напредак се- опажа у свима правцима њеног рада, али нарочито ваља истаћи позвећање улога на штедњу. Докле је крајем 1923, укупна сума улога износила 5,4 милиона, прошле године се пење на 11,6 милиона, упркос кризи и ослабљеном поверењу улагача према банкама уопште Сопствена средства банчина износе 9 милиона динара. Банка је располагала готовином 'у благајни и на-жиро рачуну) крајем године у суми од 5,7 милиона динара

Чиста добит износи 1,567.349 динара. По одбитку тантијема и .дотације резервном фонду предложено је збору да се на' име дивиденде исплати акционарима по 18 динара од акције. Номинална вредност једне акције износи 100 динара „курс 160).

На годишњем збору акционара ври чарске Штедиониде (1. ов. м;) одлучено је, да се капитал повећа од три на пет милиона динара. Један милион ставља се акционарима на расположење из «исте добити за 1924. Дивиденда из-

си

тачка 1 закона о акцио-|

од акције!

| поћа новца чинила | грађевинска делатност највише испо-

163.

1

носи 50 динара по акцији или 20 одсто.

Београдска Заложна Банка отпочела је у прошлој години повећање капитала од 6 на 12 милиона динара. До краја године уплаћено је преко 2 милиона. Вредност банчиие зграде износи 10 милиона, а приход од зграде 1, Џ милиона. Улози на штедњу износили су 12,8 MHлиона динара. Чиста добит је 1,8 милиона. Акционарима се дели 50 динара од акције или 16,66 од сто. |

Грађевинарство у Београду. _

Техничка Банка, у свом годишњем извештају, који је поднет редовним збору акционара од 12. овм., вели, између осталога, о подизању нових грађевина у престоници ово:

„Што се тиче грађевинске индустрије и делатности, прилике се нису знатно промениле према прошлој години. Скује да се приватна

љавала у подизању оних ситних, јефтиних кућица, које ничу без реда по. периферији Београда. У центру града осим импозантне Нове Зграде Народне Банке, коју израђује један конзорцијум стручњака из Управе Техничке Банке и скупоцене палате Јадранско-Подунавске Банке доведено је под кров и у главном завршено свега 5—6 већих приватних грађевина, започетих махом још у ранијој години: На застој у подизању већих зграда прилично је утицало и одуговлачење у одобрењу генералног плана за уређење Београда, али ће та сметња у будуће отпасти, јер су ових дана утврђене све регулационе линије и на

детаљним плановима, у гранипама новог“ рејона. Па ипак и овај мали број новоподигнутих грађевина утицао је да се у кризи станова осети мало олакшање.

Када би Хипотекарна Банка појачала своја средства за помагање подизања

приватних грађевина — вративши се

при томе на предратну праксу да зај-