Ekonomist

418

чуна и позиција треба допунити наводом на коју се пословну годину исти односе. : Овим ситним примедбама и напоменама, које су у осталом неизбежне у овако замашном послу, хтели смо само изаћи на сусрет жељи самога уредништва. Трајни значај и велика вредност

овога дела, којему желимо- да-постане |

„Југословенски Брокхаус“, горњим примедбама ни у колико се не смањује. "Ал. В.

Revue Iniernationale des Institutions Economiques et Socioles. Janvier-Mars 1925. Издавач: Мећународни Пољопривредни Институт у Риму. - a

Последња свеска овога часописа, који излази 4 пута у години, садржи следеће расправе: М. Бофретон: Искоришћавање слободног времена на селу; Ф. Томлинсон: Развитак радничких вртова у Шкотској у току рата и Г. Лоренцони. Проблем латифунција и најновија аграрна политика Италије (интегрална бонификација извесних рејона путем мелнорационих кредита на основу декрета од 30-Х1.-1928. г.).

Ф. Рор у опширној расправи од 44 стр. даје подробан приказ „Унутарње колонизације у Немачкој. Услови ослобођења тежака у источним областима Пруске беху врло неповољни. Сеоско становништво одлазило је у вароши и смањење популације ових области само за време од 1885 до 1890 г. износи 873.000 лица. Печалбари из Пољске и Галиције су само делимично надокнадиле овај губитак, и ако јењихов број достигао 430.000 у 1918 г, На основу закона од 26 априла 1886 г. о Кепјепошег а путем државних дотација, које су постепено надмашиле износ од 700 милиона марака, насељено је до 19147. 22.128 колониста на површини од 320.755 хектара. Главни циљ ове колонизације била је германизација Познанске обла-

сти, а већи део ових земаља припао је сада Пољској држави.

У току рата колонизација се наставља у другим областима Пруске; на основу закона од 7-Х 1 1914. г. 345 колониста добијају 133.700 хектара мочварне земље под условима њене мелиорације. Највећа препрека аграрној реформи су 1311

Фидеикомиса са 2/, милиона хектара

површине, што чини 7,19, целокупне продуктивне-површине. | Револуција је донела собом не само укидање фиденикомиса него и закон од 1! августа 1919 г. који има за циљ да колонизира 200—300.000 породица на

2'/ мил. хектара а сем тога да фаво-

| ризира Аппесегче4 шпоеп, повећање по-

седа суседних поседника („месних интересената“ по нашој терминологији). Нарочиту пажњу обраћа закон на искоришћење државних имања — домена и на мелиорацију мочварних и др. непродуктивних површина. Циљ је промашен, јер је “ Пруској од 1919—1922 г. додељено само 144.452 хектара и то: 25.566 из државних имања, 7.177 из непродуктивних (мелиорираних) површина, а 110.708 из- приватних имања. Па како је већи део овога земљишта додељен „месним интересима“, то произлази да број нових насељеника износи само 7.349 породица. Миштет ререг! топ5.

Много поучног материјала доноси рубрика: „Разне вести“, нарочито из области задругарства: задруга за производњу катрана од смоле у Аустрији контролише 60%/, целокупне продукције; подробно је примеран резултат анкете о задругарству Белгије; број земљорадничких задруга Италије порастао је од 1763 у 1910 г. на 3540 у 1922 г., које сада располажу са 80 мил. лира улога својих чланова. С обзиром на наш још не спроведени Закон о осигурању од града, интересантно је искуство Аустралије у овој врсти осигурања. Француска има 12.290 друштва за уза