Ekonomist

E 435

жад се покоси при крају. цветања. Луцерку косити одмах, чим се први цветови почну појављивати, иначе се врло брзо и лако здрвени. Сераделу треба косити у интересу и квалитета и квантитета пре раније но после пуног цветања, дакле слично као код луцерке. Рањавицу — белодун (АшћушШ5 уцЈпегапа) треба косити, када је у пуном цвету, шведску луцерку (Мефсаво Тајсаја) пре цветања, пескару (Мефсаво тефа) као и -луцерку, дуњицу (Мефсасо lupulina) Kao и луцерку, руменику — инкарнатску детелину (ТтоНшт incarnatum) npe цветања или најдаље до почетка пуног цветања, белу детелину — крсти куме дете (Ттионшт гереш5) у пуном цвету али и при крају цветања, шведску детелину (Тттонит ћубпашт) у пуном цвету или при крају цветања, еспарзету (Опођгусћа забуа) када је веЋина цветова средине грозда у цвету, шумску састрицу (La'ћугиз зуе5ћт5) боље у доба сазревања или и нешто раније, образоване махуне уклонити пре давања овога сена стоци, јер шкоде, пескару грахорицу, (Vicia уПоза) у цвету, обичну грахорицу (Маса сануа) у цвету, лупине у цвету или када су махуне на врху упола израсле, коленику (5регоша агуенз) као главни плод у пуном цвету а као други плод у почетку цветања, хељду у цвету, раж и пшеницу најдаље пре но што се појави клас, јечам још раније, овас у свако доба, мухар боље нешто доцније но пре цветања, сачму у времену од када се почне појављивати клас па до пуног цветања.

Поред тога потребно је нагласити, да хранљивист не за--

виси само од зелене масе већ и од варијетета односно одлике. Међу биљкама исте сорте наилази се често на различности у порасту, у образовању јачег или слабијег пауља стабљике и у распореду биљне масе на лишће, стабљику и корен. Лишће је мање подложно здрвењавању од стабљике. Зато су боље биљке богатије лишћем од оних, које суу лишћу сиротије. Густина биљака је исто тако важна. Густе биљке „дају увек нежнију и сочнију масу и храну од ретких. Ретке образују нарочито јаку стабљику и сразмерио мање лишћа. Поред тога гушће биљке дају и више у маси, због тога се препоручује да се гушће и сеју.

Из праксе се зна, да сено од свеколике сточне хране највише варира у својој хранљивости. Овоме су узрок многоструки разлози. Она зависи прво од врсте трава, односно