Ekonomist

461

svoju korist kod istih. Na predloženi bi-·naćin novac iz državnih prihoda ostao n slobodnom oplicaju sve do njegove dispozicije od strane nadležnog naredbodavca, a pošto bi ovaj za vršenje državnih rashoda mogao opet da se služi Cenftralom Novćanih Zavoda i njenim članovima, ne bi ni bilo potrebno povlačiti novac u državne blagajne.

Svoje odnose sa pojedinim članovima morala bi Centrala Novčanih Zavoda izravnavati putem žiroračuna kod Narodne Banke odnosno sa članovima u mestima gde ova mema svoju PFilialu, putem čekovnih računa. pak stoga njeno poslovanje ne bi bilo nikakva konkurencija fim ustanovama.

Po ugledu na austrijsku, nemačku i ugarsku Prometnu Kreditnu Banku bila bi Centrala Novčanih Zavoda najpodesnija za kreditiranje i posredovanje plaćanja vozarine, carine, i топоројskih predmeta putem naročitih čekova. Postupak kod navedenih banaka je sledeći: Uz sigurno pokriće odnosno garancije, One izdavaju poslovnom svetu blokove za kreditiranje pobrojanih državnih prihoda i jamče za pravovremenit naplatu istih, odnosno na osnovu mjih izdatih čekova. Stoga mogu primati ovakve čekove sve državne ustanove bez svakog rizika. U mesto gotovine ulaze u državne blagajne čekovi, a banka, na čijem su formularu isti Izdani, pretvori ih u pofraživanje države i stavi joj na raspolaganje odgovarajući iznos gotovine. Pošto može država da raspolaže svojim potraživanjem opet preko Centrale Novčanih Zavoda i njenih članova, državna golovina ostaje u slobodnom oplicaju i ufiče povoljno na novčano tržište. Za eventualne gubitke navedene su banke osigurane kod stranih osiguravajućih društava, tako da je ovaj promet za njih bez svake opasnosti od nesolidnih dužnika.

Pošto se kod nas vrlo slabo upotrebljavaju novčani surogati, a naročito plaćanja putem čekova, mogao bi isti sistem, koji se napred predlaže za kreditovanje, odnosno za naplatu državnih prihoda, služiti i u novčanom prometu uopšte. Centrala Novčanih Zavoda izdavala bi — uz sigurno pokriće — svojim članovima, eventualno i neposredno većim predusećima i firmama, čekovne blokove, čija bi ukupna vrednost prestavljala od nje dozvoljeni i osigurani kredit. Na taj način mogla bi se i kod nas brzo рориlarizovati upotreba čekova, što bi znatno doprinelo olakšanju novčane krize.