Ekonomist

471 Е

30126 га1о, 510 је Пт гебепјет одођгеп гагте2 рогега Које је 12vršilo Beogradsko Poresko Odelenje, koje je i sumo na ime рјасепос poreza, napojnice i pomoći sirotinji uzelo kao čist prinos loga drušiva i opleretilo ga porezom. Tužbeni navodi sastoje se u glavnom ti tome, da su sve ove pozicije ne prihod već rashod, trošak za društvo, te se zato kao rashod, a ne deo čistog prinosa ne može ni opteretiti porezom. Svoje tužbene navode, fužilačko društvo bazira na tekstu či. 51 zak. o neposrednom porezu, po kome je kod akcionarskih društava merodavan za ocenm čistog prinosa i za porezivanje bilansa za prošlu godinu.

Razlozi u otužbenom rešenju Ministra Finansija su sledeći: „Generalna Direkcija Neposrednih Poreza razmorila je kako molbu i ožalbene navode, tako i akta ovog predmeta pa je našla da je Tazrez poreza protivu koga je žalba izjavljena na zakonu osnovan i saobrazan čl. 49, 51 i 56 хакопа о перозгедпот рогегц.

„Navod tužilačke Banke, da nije trebalo porezati sume koje je banka izdala na ime priloga, mapojnica i milostinje, kao i na ime iroškova za delove automobila i opravke istog nenmesna je; lakvi izdaci nisu vezani za rad bančin, koji se samo po čl 40. Zak. o neposrednom porezu priznaju kao iroškovi radnje, već izdaci koje je Banka dragovoljno činila, a njih zakon ne priznaje, već u pogledu poreske obaveze oni podleže porezivanju kao bančina dobit. S

„Tako isto ı suma izdata na ime poreza bančinog nije trošak iz ći. 49. zak. o neposrednom porezu vezam za rad bančin, već dobit koja se kao takva porezuje i kod svih drugih radnja i zanimanja. „Po čl. 51. zak. o neposrednom porezu, podneti bilans бапст тегодауап je za poresku vlast u pogledu suma~-svih poZicija aktive i pasive i gubitka i dobitka po podnetom bilansu, ali ne i u pogledu podele bančine imovine i izdataka, koji se po odredbama zakona o neposrednom porezu nigde ne priznaju, kao i u pogledu nepravilne podele od stvarme dobiti. Upravi bančinoj slobodno je u granicama propisanih odredaba, raspolagati imovinom bančinom, a zboru akcionara da raspolaže imovinom i dobitkom po svojoj volji, ali u pogledu poreske obavese, to se raspolaganje u izdacima priznaje samo mu onoliko u koliko odredbe zakona o neposrednom porezu 10 priznaju, a svi ostali izdaci ı druge dolacije učinjene iz ostvarene dobiti, koje zakon o neposrednom porezu ne priznaje, podleže porezivanju kao stvarna dobit kao i kod svih drugih radnja i zanimanja. Stoga se banka od ovakvih traženja ima odbiti kao na zakonu neosnovanih.“

Posmatrajući ovaj slučaj po izjavljenoj tužbi, Državni Savet je usvojio razloge iznete u otužbenom rešenju Ministra Finansija odn. Generalne Direkcije Neposrednih Poreza, a tužbu odbacio sa ovih razloga:

32%