Ekonomist

479

„Ро čl. 51. zak. o neposrednom porezu, bilans je merodavati _za određivanje poreze na Čist prinos kod banaka i akcionarskih društva u opšte. Ali taj bilans me može biti merodavan i za onu bančinu imovinu odnosno izdatke, koji se prema čl. 49. zakoua o neposrednom porezu ne priznaju kao frošak ili izdatak. Ako bi se propis čl. 49. napred pomenutog zakona drukče shvatiO, onda bi time bilo otvoreno polje arbitrarnoj oceni same banke koliki će porez plaćati. Prema tome, odredba čl. 49. zak. o neposrednom porezu važi i u slučajevima predviđenim u čl. 51 istog: zakona, kao šio je to pravilno Ministar Finansija u svom rešenju isložio“. (Br. 263 od 31-II-1925 g.)

Ova odluka Državnog Saveta je sasvim u duht zakona O ncposrednoj porezi, a odgovara i ranijoj praksi Državnog Saveta, koja je odredbu iz čl. 51. zak, o neposrednom porezu пуек HZimala u gornjem smislu, i. j. da je bilans banaka i akcionarskih društava merodavan za poresku vlast u pogledu sume pozicija aktive i pasive i gubitka i dobitka po podnetom bilansu, ali ne i u pogledu bančine imovine i izdataka, koje se po odredbama poreskog zakona (čl. 49.) nikome.ne priznaju.

%— Po rešenju Ministarshog Saveta od 90. jula 1995. 5. C. Br. 44430, oslobođene su plaćanja svahe državne dažbine i 501 carinsbi, frošarinshi i monopolshi predmeti Roji su zatečei и Ш. гот Dalmacije i na Sušakhu u momentu evaRuacije.

A. К. iz Splita, izjavila je tužbu Državnom Savetu protivu rešenja Generalne Direkcije Carina odnosno Ministra Finansija od 17. febrnara 1994. С. Вг. 3701 1 ада да se isto rešenje poništi kao protivno zakonu. Tužbini su navodi u glavnom OVi: tužilja ističe i dokazima uz tužbu i onima koji se u aktima nalaze utvrđuje, đa je ona svu svoju robu prilikom evakuacije treće zone prijavila nadležnim vlastima, te se prema tome ta njena roba ne može Sada više cariniti u smislu napred pomenutog Traspisa, i sve Šla joj je carinska vlast naplatila ima joj se vratiti. Prvostepena carinska vlast međutim, dakle nadležna carinarnica je tužilji oslobodila plaćanja svakih dažbina, no Generalna Direkcija Carina po saslušanju Carinskog Saveta, pomištila je rešenje carinarnice sa ovih razloga: „ništi se rešenje carinarnice iz razloga što 5е ротепша roba, kada je stupilo na isto rešenje Ministarskog Saveta C. Br. 44430 od 30—VII—T 1993 g. nije mi nalazila-n III zoni već u inostranstvu, pa se prema tome па nju ne mogu primeniti povlastice iz pomenutog rešenja.“

Rešavajući ovu stvar po tužbi, Državni Savet je poništio gornje rešenje Generalne Direkcije Carina sa ovih razloga: „Prema Rešenju Ministarskog Saveta od 90. jula 1993. с. С. Вг. 44430, oslobođena su plačanja svake državne dažbine i svi carinski, (тоšarinzki i monopolski predmeti koji su zatečeni u II Zoni Dalmaciji i na Sušaku u momentu evakuacije, a me kako Ministar tvrdi u momentu donošenja pomenutog. rešenja. To se jasno vidi