Ekonomist

476

нећи услуге „интелектуалци могу постати сељаку потребни. То давање, мора бити савестан рад интелигенције око подизања културног и економског нивоа сељака, како је то напред истакнуто. =

3). Место лажне великодушности политичара који „живе за народно добро“ и сентименталне болећивости филантропа, ваља рад на селу истаћи као општи иншерес наше културе и као властити интерес оних који желе да једном живе у здравој напредној и цивилизованој средини.

4). Сељака не треба потискивати у позадину већ га оспособиши да сам учествује у стварању и вођењу привредних и културних установа. Највећи успех биће ако се из сељачких редова издвоје социални радници, који ће интелигенцији олакшати тај рад. =

Тога ради, ваља ступити у непосредан додир са «ељацима, додир што трајнији и интимнији. Прићи му кад год се и колико год се може; одлазити у његову кућу, видети како живи и ради; позивати га себи, позајмљивати му новине и књиге, организовати путовања деце и омладине у друга села и ва роши; приређивати пољопривредне и сточарске изложбе и утакмице, итд.

У свему овоме раду показати апсолутну искреност и чистоту намера. Тако стећи његово поверење без кога је немогућна његова сарадња на великом делу општег препорођаја. 2 Ш. Како радити — Испитивање прилика у појединим покрајинама довело нас је до ових закључака: 1) посао није свуда исти, нити се може обављати на исти начин, 2) задругарство, главно средство социалног рада на селу, не може се задржати у својој садашњој форми, већ се мора преобразити; 3) нарочиту пажњу ваља обратити на положај наше жене на - селу који је необично бедан. |

1. Посао није свуда исти. Вођена у истом духу, акција мора бити различита према крају у коме се изводи, јер свака покрајина, ако не и свако село, има своје особите потребе.

Тако нпр. Јужну Србију највише боли то што аграрна реформа није у довољној мери водила рачуна 0 потребама мештана: а и доведени колонисти остављени су без довољно срестава за рад и живот. У корист једних и других мора се водити нарочита борба у јавности, Питање безбедности у уској је вези са неспособношћу наше управе, која је партизанством и безразложним сумњичењем читавих социалних или верских редова створила општу несигурност и неповерење у власт. Тако је убијена вера да садашња генерација и овако формирана држава могу решити проблеме који вековима муче ове крајеве и које је ваљало коначно решити заједно са-нашим националним и териториалним питањем. Даље ваља овде покушати да се удруже произвођачи дувана и мака у задруге