Ekonomist

484

незаконитост, његову примену оспорити и одрећи. Што је тај распис већ на измаку свога важења (јер Be се ускоро донети нов закон о општој царинској тарифи и царинско-индустријски режим друкчије регулисати) и што је фискална штета од тога расписа огромна, те и ненакнадива, бар сва, то не мења

правну страну питања.

(М) Приговор да нема места административној истрази ради утврђења одговорности ондашњих дотичних чиновника, јер да „мртва уста не говоре“ пошто је ондашњи Министар Финансија Коста Стојановић умро, није оправдан, јер „пок. Стојановић није био распис ПБр. 61.602 потписао, те да би исти чиновници, један или више њих, имали оправдање за израду раписа без рока. С обзиром на наведено мишљење водитеља. царинске политике онога времена није ни мало вероватно да је пок. Стојановић могао уопште дати и усмено одобрење за такав састав расписа. Потребно је да се ствар расветли и утврди који је то био чиновник који је наведено место у оригиналу расписа ЦБр. 61.602 прецртао, и који је распис пустио у примену без рока важења. Чиновници су позвани да решења и законе примењују онакве какви јесу, а не да их ненадлежно проширују и преиначавају.

(М) И зато је безусловно потребно да се предмет о коме је реч, најпре упути на стручно правно мишљење Правничком Одбору при Министарству Финансија ради правилнога решења и даљег законског рада по истом предмету.

Јеленко Петровић.

Довесов план и међусавезнички ратни дугови.

Довесов је план дело светскога гласа на коме данас почива привредни мир целога света. Предлози његови прихваћени су и санкционисани од Савезника и Немачке на Лондонској Конференцији. Први Комитет Стручњака, наименован од Репарационе Комисије 30. новембра 1923. поднео је свој једногласно усвојени план Репарационој Комисији 9. априла 1924. Тада су на Лондонској Конференцији 16. августа 1924. Довесов план усвојили представници влада: Белгије, Велике Британије (са представницима влада Канаде, Аустралије, Новог Селанда, Јужне Африке и Индије). Француске, Грчке, Италије, Јапана, Португалије, Румуније, наше Краљевине и владе Немачке, којима су пришли са тачно одређеним пуномоћјем