Ekonomist

486

из самих привредних, националних француских средстава у првом реду, па тек у другом реду од годишњег доприноса сразмерног делу Довесових ануитета.

Сасвим је природно да Велика Британија гледа да свој огромни терет, који ју је притиснуо као последица рата, покрије према Америчким Сједињеним Државама својим потраживањима од Европе и успе ли у томе правцу, она ће се великим делом ослободити тешких финансијских брига. Али такво решење, које би било у првом реду независно од Довесових ануитета, јер би они дошли на друго место, имало би тешких последица не само по Европу, већ и цео свет, па и саму Енгленску и Америку. Оно би дошло у сукоб са економско-политичким чињеницама и законима, да би, изгледа нам, сав повољан резултат таквог решења био компензован дуготрајним, тешким и критичним привредним стањем, које би у Европи завладало, а успед тога би међународни трговински односи на првом месту трпели огромну штету.

Сам Довес и штаб његових стручњака светскога гласа пошли су од економско-политачких чињеница и поставили такав систем по коме би Немачка могла да врши плаћања својих дугова, узев у обзир у првом реду чисто економску страну питања, а не и политичку моћ наплате, која је остављена политичким факторима. Зато сматрама да треба поћи истим путем и истаћи рационалну, кондиционално — каузелну везу ратних дугова и привредне обнове света.

Основно начело постављено у Довесовом плану јесте: Прво обнова, па дугови. То основно начело пренето на решење питања међусавезничких ратних дугова би гласило: Прво васпоставити привредно благостање савезничких народа помоћу обнове побеђених и наплате њихових дугова, па тек на подлози стварног богатства и финансијске моћи Савезника вршити отплаћивање међусобних ратних дугова. Ако би се пошло другим путем, дошло би се до обрнутог резултата, који би донео свету више штете но користи. (Са чисто економског гледишта у том случају привредна обнова Савезника не би била рационално изведена, са политичког пак гледишта веза између Савезника би такође ослабила.

(Онако исто као што ни Довесов план није тражио наплате од Немачке без предходне њене обнове и чак је ту обнову нарочито потпомагао, исто тако се ни без светске привредне обнове, коју треба репарацијама потпомоћи, не могу без штете извршити обавезе међусавезничких ратних дугова.

Посматрајући ствари са гледишта стварних економскополитичких чињеница поставља се светске привредни систем дакле на следећу основу: Прво, обнова Немачке и постепена наплата дугова за Савезнике и удружене силе; друго, посте-