Ekonomist

603

који код утврђивања пореских основица суделују, него од висине стопа. Превисоке стопе могу на порески морал да делују ванредно неповољно, а према томе и на равномерност фактичних пореских терета и на финансијски ефект.

За став 4 предлажем у савезу с оним, што сам рекао код 12 става члана 85 сл. д, да се преиначи тако, да гласи:

Доходак државних службеника односно чланова њихове породице из службеног односа напрама држави опорезује се самостално по стопи овога члана и задужује посебице у пореском распореду на име пореза на пранадлежности из службеног односа. Ако државни службеник односно члан његове породице има дохотка и из других извора, примењују се на део целокупног дохотка, који потиче из тих извора, одредбе наредног става овога члана.

=

За став 5 предлажем веће јасноће ради, да се стилистички преиначи тако, да гласи:

У случајевима тач. ! и 5 члана 77 овога закона и претходног става овога члана примењује се на порезу подножни доходак односно на у претходном ставу наведени део целокупног порезу подложног дохотка она стопа, која одговара целокупном дохотку дотичног пореског обвезника,

Још је један проблем, који ваља у савезу са чланом 86 решити. То је проблем пореске стопе код пореза на доходак, која има да се примени код кућних задруга. Тог се проблема уг-хрв. финансијско законодавство није уопште дотакло или, боље речено, за њега тај проблем није ни постојао. Оно се је задовољило тиме, да међу субјектима доходарине напросто наведе и кућне задруге. Пореска стопа, која има ту да дође до примене, равна се дакле напросто према величини дохотка као и код других пореских субјеката.

Таково поступање уг.-хрв. законодавства је посве разумљиво. Закони су се ти стварали у Пешти, а са гледишта мабарских интереса. Мађаре институција кућних задруга није интересирала. Могло се је пре очекивати према схваћању, које је у претежном делу мађарског друштва и политичких кругова постојало о интересима мађарства, извесно непријатно држање према тој институцији Јужних Словена, која је у историји нашег целокупног народа одиграла и ако не толико. видљиву али ипак најзнаменитију улогу за одржање његовог нацијоналног бића. А интелигенција у Хрватској и Славонији била је и превише заокупљена — изузев светле интервале и светле изнимке — државноправном граваминалном политиком и сићушним племенским тенденцијама, које су паралисале