Ekonomist

ЕКОНОМИСТ _

Год. У. Новембар 1995. Број 11.

РАСПРАВЕ.

Предлози за радикалну реформу

администрације у француској књижевности " = од Др. Ђорђа Тасића —

Увод.

Француска која је увек имала много смисла за питања политичког устројства и која нам је давала и може да нам да потстрека у многим стварима, може да нам да потстрека и по идејном богатству предлога за реформу администрације. Те идеје, плод једног искуства о недостатцима и манама данашњег уређења администрације, њене потчињености политичким слементима, њеног претераног централизма, и њене нерационалности и несавремености, додирују се бар, једним делом, са

5) Литература, Главна дела, на основу којих сам излагао идеје о реформи администрације јесу: Непп Сћагдоп, Те pouvoir administratif, Nouvelle čdition augmentće 1912: Henri Tayol, L” incapacitć industrielle de [' Etat: Les Р. Т. Т., 1921: Репе Favareille, Reforme administrative par P autonomie et la responsabilitć des fonctions (Sell-Administration); a. Albert Schatz; L” Entreprise gouvernementale et son Administration, 1999. Ho поред тога узео сам у обзир: Bernard Lavergne, Esquisse d'une rćforme administrative. (Revue Politique et Parlementaire, 10. mars 1922.) који претставља декларацију једног друштва пријатеља истакнутих француских научника, о коме ћу доцније дати ближе · податке; Оцрш: Га десеп та заноп раг сегујсе 1923.; О. Ђ. Алимпић, реорганизација и унификација полиције Крељевине Срба, Хрвата и Словенаца, (Полиција, 1925.) и инж, Мика Димитријевић, Један велики државни проблем (Нови Живот, 1924.). — Од чланака који заузимају критичан став према овим идејама реформе, узети су у обзир нарочито: Н. Berthelemy, Comment reconstituer les services publics (Revue Politique et Parlementaire, 1992.) n реферат Алберта Анриа, Административна реформа, поднет другом мећународном конгресу за побољшање администрације, одржаном у септембру 1923. (преведен од А. у Полицији 1924).

ЕКОНОМИСТ 51