Ekonomist

21

vost; potrošači očekuju snižavanje cena svim proizvodima, pa i drvetu. Naprotiv opet irgovci ne žele dati robe bez velikog dobitka i radije gomilaju zalihe drveta, kupljenog uz dosta povoljne uslove, što im omogućuje čekanje s verom u bolju konjunkturu.

U toj godini prestavlja izvoz šumskih produkata 30:3%, sveukupne vrednosti izvoza u iznosu od 400:3 mil. din. što prema tadašnjoj vrednosti dinara čini 86:3 mil. din. u zlatu.

Od toga je izvedeno građevnog drveta za 310:6 mil. din. Na talijanskom tržištu još uvek drži prvenstvo Austrija. Mi izvozimo najviše poluprerađevine čelinara (333.952 t. za 268'7 mil. din.) od čega ide 90% u Italiju, ostalo najviše u Egipat i Grčku.

Od prerađenog ivrdegp drveta 62.576 +. ха 38.431170 din. ide 420/, u Haliju, 91%, u Austriju. 15%, u Francusku, za tim po redn u Švajearsku, Čehosiovačku, Belgiju, Englesku ı t. d.

U oblom se izvozi proporcionalno malo (za 2:3 mil. din.) i to najviše u Austriju, zatim u Nemačku, Italiju i t. d.

Godina 1921. Na svetskom tržištu vlada stagnacija usled političkih dogaa. Neizvesnost u odnošajima antante prema Nemačkoj, zastoj građevnoj delatnosti u Engleskoj i kroz to nastala Dbesposlica lviše ı na drvno tržište, koje je uz to prepuno robe, kupljene visoke cene.

Kod nas se političke prilike donekle sređuju donosom ustava, al: izmena krunskih novčanica i dalje tiskanje banknota ruši vrednost dinaru. Količina novčanica diže se sa 99 milijarda u januaru na 4:5 milijardi u decembru. Dinar (jugokruna) notira u Cirihu 4·0 — 5:0 šv. c. u januaru, da se sroza na 1:50 u oktobru i nešto popravi (1.8 — 2.0) pod wonac godine. I ako cene nazaduju, ipak konvenira izvozu visoki tečaj lire i nizak tečaj dinara. (Dok lira notira 6 — prodavale se jelove daske po 300 |. što je iznosilo 1.800. k.; kad je lira porasla na 7.5, pala je cena robi па 250 |., što je iznosilo opet 1.875. k.). Više ide meko drvo, kojega se izvozi 2.207.1 vagona u vrednosti od 114'·8 mil. dinara: U Italiju ga ide 85%, zatim n Grčku, Egipat, Mađarsku, Siriju i i. d. Zanimljiva je pojava, da naše drvo olima pomalo tržište Sredozemnog mora i Levanta, te istiskuje švećsko drvo, koje је prijasnih godina zauzelo ova tržišta, a sada sc povlači radi krize, u koju je zapala Švedska usled finske Копки пе је,

дај

u upli

HZ