Ekonomist

108

пертурбација разуме се да не страдати чиновници, али ко онда не страда. У осталом, то је питање које се тиче судбине чиновника и секундарно је за питање реформе админи"стративне). Претерано је кад се тврди да у приватним предузећима органи имају потпуну слободу, а у држави да су везани. Колико је то нетачно, може да се види само из тога, што су једно време у науци повлачили разлику између администрације и суда по томе што је администрација слободна. Ако то није тако, тачно је да код администрације мора бити једна слобода и да се овим реформама, и у првом реду индустриском децентрализацијом, она хоће само да повећа,

Место повлачења разлике између приватних предузећа и држ. администрације ваља поставити питање о границама у којима се индустриализација може спровести према практичној могућности, према уставно-политичким принципима и према социалнополитичким циљевима. То ћемо ми и учинити доцније.

На ову основу стављена разлика и на овај начин изведена показуја се безначајном и никако основном и принципиелном. Но ми бисмо је могли ставити на једну другу основу. Могли бисмо рећи да рад у једном приватном предузећу, ма и највећем, не може бити исти са радом у држави по духу. Тако се на пр. проф. Бертелема изражава овако: „Како ће се избећи да велики потребни монополи, да велике јавне службе буде експлоатисане или вођене од чиновника, и да је дух функционаризма у демократији потчињен парламентарном режиму, увек различит од духа који влада у експлоатацијама, чак најпространијим, великих фабрика или великих магазенаг — Чувајмо се заблуде г. Поарјеа: Француска не би могла бити администрирана као једна трговачка кућа,“') Или: „Лржава није начињена да води једну трговину или да управља фабрикама.““) То може међутим да значи двоје. Прво, да држава нема за свој циљ да зарађује. И друго, да за државу, као најважнију и најбитнију институцију важи један други, један виши морал. Тачно је једно и друго у једном смислу који овде ми немамо потребе да нарочито прецизирамо (а зато и немамо иначе потребе). Али ми невидимо да би се

у Н. Ветше ту ор. с стр. 200-201. =) ор. се, стр. 200.