Ekonomist

148

се право регреса против издатника и индосанта. По 5 43 овога закона, домицилиране менице се морају презентовати код домицилијата или ако он није наведен, код самог трасанта и то на оном месту, где је меница домицилирана, 2. изостане ли плаћање, онда се мора тамо протествовати. Пропусти ли се благовремено подизање протеста тим се губи менично право не само против издатника и индосанта него и против акцептанта. Но може се лако десити да је за поседника менице врло тешко, или шта више и немогуће вршење ових чина, који су предвиђени у меничном закону. Тако је“ нпр. меничним веровницима за случај мораторијума у страним. државама законом о мораторијуму онемогућено да меницу благовремено предложе на плаћање и да подигну протест због неплаћања. Није боље ни оним веровницима, чији се менични дужници налазе у оној земљи, где додуше није проглашен мораториј, али где је подизање протеста скопчано с великим потешкоћама и каткад и с опасношћу по живот. Помислимо само на онакове случајеве, ако се дужник налази у забитним крајевима где хара колера! Тако би према садашњим одредбама меничног закона менични веровници, ако им дужници бораве у горе споменутим крајевима, изгубили своје регресно право против индосанта и против трасанта, а ради ли сео домицилираним меницама, тада би изгубили и право против акцептанта. Овај правни однос је од штете по трговце, који продају робу на кредит у те крајеве, јер док су до сада повукли меницу на дужника за куповну цену и есконтовали је у банкама, то је сада немогуће, јер се банке сада ради мо раторија устежу да узимају такве менице, пошто им се чини да је у опасности њихово право из менице против индосанта и трасанта. |

На међународној конференцији у Хагу, одржаној у јулу 1912. у циљу унификације меничног законодавства, на којој су биле утаначене предоснове за споразум о јединственом уређењу меничног права, донесене су одредбе о меничноправним последицама више силе. Практична вредност овакових одредаба дошла је до изражаја већ за неколико месеци иза те конференције и то за време балканских ратова 1912. и 1913. Према тим одредбама не губи право регреса онај поседник менице, који је ради неотклониве запреке или више