Ekonomist

337

Још горе стоји ствар са индустриским делом производње. Царинска тарифа на чију помоћ у борби са демпингом страних индустрија наша индустрија рачуна већ од неколико година овамо, донета је најзад, као тактичка нова тарифа са многим превисоким (на сировине) и са многим прениским ставовима, Али пре него што би послужили за подлогу преговорима за трговинске уговоре она је подвргнута ревизији финансијског комитета народних посланика, који су са много демагогије и мало стручног знања снизили један велики део царинских ставова. Од држава преговарало се само са Италијом и с Аустријом, којима су такође учињени извесни уступци на рачун нове тарифе. Најзад већина трговинских уговора стоји још пред закључењем, тако да ће још један велики део царинских ставова претрпети знатно снижење. Царинску заштиту наше индустрије моћи ћемо зато пресудити тек пошто сви тарифски уговори буду завршени. Изузимајући разлагање о извозним царинама Др. Топаловић дакле пада у исту погрешку у коју је у своје време пала и чаршија. У место да пожурује закључивање трговинских уговора како би добио коначну тарифу и њу подвргао објективној критици, он слаби тактичку вредност тарифе подвргавајући је критици још пре него што су је преговарачи могли да искористе у својим преговорима са страним државама.

У погледу производних трошкова наша -се индустрија налази у много горем положају него остале индустрије са којима се она има такмичити, јер има да сноси све тешкоће које прате развој једне младе индустрије. Наша је земља осим тога сиромашна сопственим капиталима. Она је дакле упућена на стране капитале и кредите. Наши кредитни одношаји са иноземством тако су мало изграђени, да само она индустрија може рачунати на њену помоћ, која је сачувала своје предратне везе са њим. Све остале индустрије упућене су на домаће новчано тржиште које своја средства или у опште не уступа индустрији, или их уступа по веома високу камату. Народна је банка предузимала разне кораке да ту каматну стопу спусти на једну разумну висину, али су приватне банке показивале нарочити отпор с обзиром на високе државне дажбине, које повисују њихове режијске трошкове, Ти режијски трошкови међутим постоје и за целокупну индустрију, која осим тога има да наплаћују високу камату за свој обртни кредит, док инвестиционог кредита не може добити ни за оне најнужније обнове машинерије и зграда без којих се нормалан напредак једне индустрије не даје замислити. Ми дакле видимо дани привредни, ни индустриски део производње не показује симптоме свога јачања, те тако не испуњава ни услове активирања трговинског биланса. ;

Према томе даље видимо да се главни услов за трајну