Ekonomist

374

пољопривредних поседа, него сем тога и у њиховој распарчанбети и раскомаланости на. мале парцеле, које још чекају спровођење комасације. Стога нећемо скоро- доживети, да "тракторима заменимо овако нагло опадање коњарства, као што се то опажа у Сев. Америци.

Губитци Сев. Србије не могу се ни упоредити са другим земљама. У Француској број коња је смањен од 3.222.000, колико је било у 1913 години до 2.635.000 у 1920 години, тј. само за 18.29/5. У Немачкој од 1910 до 1020 године број коња је смањен од 4.516 хиљ. до 3,281.000 тј. само за 20.79/%.

· У познатој публикацији Међународног Биро-а Рада Епаиеје зиг Ја Ргодисноп налазимо интересантне податке о бројном стању коња пре рата у 1909:13 г. у поређењу са послератним стањем за године 1919-22. Само у групи неутралних држава Европе опажамо пораст од 2.188.614 до 2.518.796 комада тј. за 15,19. У свима пак европским државама, које су учествовале у рату, број коња је смањен од 39.978.715 комада до 84.922 754 комада, т.ј. за. 12.6";. Најинтересантније пак је то, што се број коња смањио и у свима ваневропским државама од 40.671.774 до 39.662.676 или за 4'/, тако, да укупни губитак износи 7.6%,, Поред губитка у људству, рат је дакле смањио и радну снагу, којим располаже светска привреда, за 0.784.877 комада коња.

Као што се види из горњих података удео наше земље у овоме губитку. релативно је врло тежак и велик. Ако се ждребад прерачуна:) у одрасла грла према односу 2: 1, долазимо до закључка, да је 1905 године у прератној Србији на 1 одраслог коња долазило 6.05 хектара зиратне земље. У 1921 години пак на ! одраслог коња долази Бо површине (без угара):

у Северној Србији . .'. . 17. „-у Далмацији а А = ак по у Јужној Србији . с -У у Оловеначкој алкина о о Ан e Ok

4

хектара.

у Војводини у Хрватској i ae у Босни и Херцеговини ен 8,49 а У Ано Јој ан а а) 5

У Краљевини С. Х. С. 6.835 хектара

1) Banera crp. 65 kom Dr. Guido Krafit. Lehrbich der Landwirtschait, Band. IV. Die Betriebslehre. Berlin 1919