Ekonomist, 01. 06. 1926., S. 69

491

рекосмо, фискална аутономија, при чему би свака покрајина имала из својих властитих прихода да покрива своје властите потребе. Ово би било васпитно средство, да се код народа одомаћи уверење: да општа државна каса није ништа туђе, што би требало растрзати, већ нешто заједничко, што треба штедети.

Овај лек, који је несумњиво задовољио финансијске поступке, стоји у колизији с овим политичким тежљама, које настоје да се од федералне прави унионистичка држава.

M. T.

Лични расходи по државном буџету за 1926 — 1927. ГОД.

Буџетом за 1926—1927. год. предвиђено је на личне расходе (плате свега особља, додаци на скупоћу и пензије): 4 милијарде и 458 милиуна динара.

У предратној Србији, по завршним државним рачунима, сви ти расходи износили су:

1907. год. . . . . 38 милиуна, а 1911. год. . . . . 38 милиуна дин.

У току од 4 године повећање је износило 5 милиуна динара. Под претпоставком, да би то повећање ишло истим темпом — сваке 4 године по 5 милиуна дин. — лични расходи у предратној Србији износили би 1927, год. 58 милиуна дин. И ако би се могло рећи, да је то повећање претерано, ипак ћемо узети округло 60 милиуна динара.

Према броју становника у данашњој проширеној Краљевини, ти издаци требало би да изнесу 240 милиуна предратних динара, што по курсу 1:11 износи 2 милијарде и 640 милиуна данашњих динара. Међутим, као што смо навели, лични расходи за 1926 1927. год. износе 4 милијарде и 458 милиуна, дакле за ! милијарду и 818 милиуна динара више!

Морали бисмо заузети велики простор овог листа када бисмо претресли личне расходе свих министарстава. Стога ћемо се задржати на Министарству Финансија, као најпозва-

32%