Ekonomist

640

меншти | Осим тога, види се јасно да писац још није начисто с тим шта је то генерални план једне железничке мреже. Међутим, карактер једној мрежи дају баш главне пруге и тај карактер споредне локалне железнице немогу променшти, ма како оне унутра биле испреплетане.

Да видимо сада, како је писац решавао поједине саобраћајне задатке у овом свом плану.

Највећу пажњу он је поклонио везивању унутрашњости за Јадранску обалу. Он је целу нашу територију поделио на шест зона, које свака за себе имају гравитирати појединим пили групи пристаништа на Јадранском мору. Та је подела на зоне потпуно вештачки створена у циљу да писац докаже правилност своје тезе о Јадранској Прузи. По тој подели на пр. Бар и Котор, два пристаништа у непосредној близини имају своје засебне зоне, које се као такве не би могле одржати ма их бодљикавом жицом оградили.

Приликом решавања овог плана г. Миленковић је отишао тако далеко да није признавао чак ни политичке границе створене после рата, велећи, да оне »са временом морају пасти«. »Вбог тога се ја п нисам обавирао много на политичке грапице приликом формирања зона појединих пристаништа јер ми је на уму она народна изрека : тећи ће вода куда је текла« (стр. 141).

Самб ово, па је довољно да цео план г. Миленковића, који је у многим покрајинама угровио нашим сопетвеним интересима, постане безпредметан. Овако се нешта још није десило, да неко но овако лак начин пребрише политичке границе, које се само ратовима могу уништавати и да заснива једну најважнију привредну политику државе на том брисању граница !

Ивувимајући Унску пругу: Бихаћ—дрмања 857 км,. која је само. недовршена Јадранска Пруга, г. Миленковић је за целу осталу територију на исток пројектовао кров нашу територију свега једну једину нормалну пругу долином Дрине пи Пиве на Котор.

Чувену Трансбалканску железницу поред наше толике територије провео је кров Арбанију на дужини од 100 км.

Сваки се реалан политичар труди да своју земљу саобраћајно еманципује од суседа, а г. Миленковић готово 2/; Србије од 1914. г. одводи на море, било преко туђе територије, било у туђа пристаништа. И у место да развија своје центре, он је помоћу Трансбалканске Железнице створио, не од наше Подгорице и Боке, већ од арбанашког Скадра и саобраћајни чвор п будуће велико пристаниште.

7. Миленковић није испитивао најбоље решење да се наша земља ивведе на наше море, он је на против, ставио себи у задатак да докаже оправданост једног у напред донетог