Ekonomist

541

решења. Он је хтео по сваку цену да докаже, да је Јадранска Железница долином Дрине и Пиве најрационалније решење. За то је употребио ова два срества: прво, помоћу једног шаолонског и произвољног рачуна, са којим се може доказати шта се хоће, он је пронашао да је то најбоље решење са гледишта рентабилитета, и друго, он је просто изоставио све остале везе са морем, које би могле овој његовој прузи конкурисати. Он се у опште није ни питао, да ли је тај правац добар и какав задатак та пруга има да реши; на против, он је то сматрао као ствар свршену и хтео је само да се одбрани од суседних варијаната. Он је на ту пругу натерао велики саобраћај сасвим произвољно и то за прве године експлоатације, који би јој дао један огроман приход од 55.000 златних динара по км., какав недају ни многе велике пруге у Европи, где је саобраћај много развијенији.

Ту Јадранску Пругу долином Дрине и Пиве предложила је Дирекција за грађење 1922. г. и она је уишла за грађење - Блеров зајам. Међутим, та иста Дирекција прошле године, дакле после три године од изгласавања тог грађења поднела је други свој званичан предлог, у коме се одрекла те Пивске пруге! Значи, да је она званично признала, да је то била једна велика погрешка. Од присталица те пруге остао је још једино г. Миленковић. Као доказ да је за ову пругу вештачки створена једна велика зона путем изостављања других веза нарочито пруге Београд— Сарајево—море, ми ћемо се позвати на самог писца. За Јадранску Пругу долином Босне пи Неретве он се овако изразио:

Жад би се на ушћу Неретве створило удобно пристантпште, оно би имало највећу зону у нашој држави« (стр. 139). Међутим на ушћу Неретве нема пристаништа исто тако, као што га нема ни у Тивату. И кад се г. Миленковић решио да тамо ради пристаниште, зашто то није овде учинио кад би то било рентабилније, пошто би оно имало највећу зону > Види се да г. Миленковић ни сам не верује у оно што брани !

Решавајући питање транзита преко наше земље према Јадрану он је изнео и једно оригинално решење, пројектовао је другу Трансбалканску желевницу правцем : Софија—Ћустендил— Врање Призрен—Скадар—Бар. Он је дакле пројектовао пругу, која ће већином ићи туђом територијом и то једним неприродним и тешким планинским правцем преко Врање.

Због те своје пруге, он је изоставио пругу Куманово Кратово—Крива Паланка, која је насушна потреба тога краја п која има велики национални и политички значај.

Како је г. Миленковић решио железничку мрежу у Маћедонији > Прве његове речи биле су да је циљ овог плана да се ослободимо зависности Солуна. Међутим, он је нарочито удешавао мрежу у Маћедонији да се што боље веже за Солун, чију је вону проширио све до Призрена и Ристовца !

ЕКОНОМИСТА 49