Ekonomist

642

Са једном осмицом чија се прва половина налази на десној, а друга на левој обали Вардара, он је направио неколике капиталне грешке.

Пругу Скопље—'Тетово— Охрид одвео је преко Дебра поред саме арбанашке границе и на тај начин угрозио тој важној вези, остављајући при том Пореч са Кичевом без железнице, а даље везујући Прилеп за Велес у место за Градско, оставиб је цео јунжни крај ка граници са Тиквешом без везе. Видећи и сам да је погрешио он предлаже да се задрже уске пруге од 60 см. Гостивар—Кичево— Охрид п Прилеп— Градско и то пруге због чије се нерентабилности и слабог капацитета и морају градити те нормалне железнице. Само тај разлог довољан је да ову комбинацију г. Миленковића учини беспредметном. Погрешка коју је аутор учинио на левој обали Вардара много је теже природе. Једна је неоспорна ствар, да ми морамо леву обалу Вардара што боље привезати за наше националне центре т. ј. у правцу севера. Међутим г. Миленковић је учинио нешто сасвим обрнуто; он је направио један желевнички круг: Велес —Штип—Кочане—Берово—Струмица— Ст. Струмица и тај круг привезао у место са севером, а оно са Југом, са Солуном и бугарским Петричем ! Да би ваљда фигура на карти била лепша, он је везао Берово са Струмицом преко једног тешког терена са тунелом од %0 км., стварајући тако једну везу сасвим излишну.

Нема тог државника, који ће пристати да овај план г. Миленковића реализује п да на тај начин угрози нашим сопственим интересима у тој важној области.

Исто тако рђаво је решио и железничку мрежу у Метохији. Он је пруге тако пројектовао, да овај по нас важан крај гравитира Скадру у место Београду! То је тешка погрешка на коју, уверени смо, сем г. Миленковића, нико други не би наишао.

Питање главне наше артерије Београд—Загреб—8идани Мост г. Миленковић није у опште решавао. Свега је израдио један већи триангл у Срему, Рума— Батајница и од ове последње још један колосек до Земуна. Из обравложења те пруге види се, да г. Миленковић слабо познаје саобраћајну ситуацију на овој нашој најважнијој артерији, због чега се ваљда тиме није ни занимао.

Што се тиче железница уског колосека 76 см., ту је такођер направио неколике принципијелне грешке, које су целом питању дале погрешно решење. Он је поставио принцип, да од уског колосека начини једну органску целину, али је учинио нешто сасвим супротно. Одвео је босанске уске железнице преко Санџака—Косова— Лесковца чак у Пиротски округ и тамо израдио од њих једну густу мрежу.