Ekonomist

651

њем попису стоке у Банату има 152.154 грла коња, 98.878 _рогате марве, (од овог 57 бивола), 159.220 свиња, 287.859 оваца, 1.412 коза п 767 магараца. Стока се гаји како за сопствену потребу, тако и ва извоз. Пре рата постојала су у Банату уворна имања са одгајањем прворазредне стоке, нарочито коња и рогате марве. Услед поделе тих имања престало је оплемењивање стоке и зато се Банатска стока не може квалификовати прворазредном. Од стоке извози Банат у живом стању око 5.000 коња, до 3.000 комада рогате марве и до 10.000 комада свиња.

Привреда.

Привреднички развијен је Банат у сразмеру површине земље и броја становника, узевши у обвир да је Банат аграрна област. |

Занатство у Ђанату је било развијено јако али је у последње време назадовало услед новог географског положаја Баната и услед све већег броја индустрије. Најглавнији су: опанчарски, папучарски, ципеларски, кожарски, ћурчијски, абаџијски, ковачки, коларски, столарски, зидарски и дрводељски занати. Ови су заступљени и у градовима а нарочито у општинама, у непосредној бливини земљорадника. У градовима важе као главни занати, браварски, машинско-браварски, лимарски, техничарски, кујунџијски, месарски, берберски, шеширџиски, кројачки па и обућарски и столарски. Број легалних занатлија изнаша 11.096, но има их око 2.000 и таквих који упражњавају занат у виду главне зараде без да за то имају прописано оспособљење и обртну дозволу.

Трговина се развија поглавито у градовима Баната одакле се извозе велике количине жита и млинарских производа. као најживља трговачка места могу се забележити: Вел. Бечкерек, Панчево, Вел. Кикинда, Вршац, Нови Бечеј, Ковин, Банатски Карловац и Дебељача. Вел. Бечкерек, Панчево и Ковин извозне су сданице за жито, Дебељача за свиње.

На подручју Баната има 4.825 трговачких радња и 45 новчаних завода.

Што се тиче извоза земаљских производа и стоке нагласио сам напред, који се проценат извози од целокупног приноса пшенице и кукуруза и колико се комада стоке извози из Баната, па ћу овде навести још напред неспоменуте производе у којим се количинама годишње извозе.

Код млинарских производа тешко је установити количину ва извоз, јер зависи од тога да ли се на страним тржиштима може лакше пласирати брашно или пшеница. Ове је године пввежено мање брашна него у другим годинама, јер је свака држава — где је наше брашно гравитирало — заштитила царином сопствену млинарску индустрију. ИМ ово је један од узрока нашој великој кризи млинарске индустрије. У зре-