Ekonomist, 01. 07. 1926., S. 46

556

Наши Трговински одгоси са Грчком.

Б) Трговина између Краљевине (. Х. (С. и Грчке, од С. O.

Познавајући добре стране и недостатке статистика на којима заснивамо овај рад, ми можемо слободно приступити проучавању трговинског промета између наше Краљевине и Грчке.

У овоме проучавању трудићемо се да одредимо које су све тране наше привреде, и у коликој мери, заинтересоване у трговини са Грчком, како бисмо савнали које и какве олакшице треба тражити приликом склапања трговинског уговора.

Ми ћемо овде изложити :

Стање наше трговине са Грчком,

Стање ивова по артиклима,

Стање увова по артиклима,

Могућности развоја извоза и увоза, и Могућност пласмана наших фабриката у Грчкој.

1

Маколико били непоуздани статистички подаци који нам се сервирају како са грчке стране, тако донекле и са наше, маколико било тешко доћи до сигурних и тачних цифара о кретању трговине између наше земље и Грчке, једна чињеница остаје тачна и апсолутно веродостојна: наиме, да се трговина између наше земље и Грчке налази у знаку сталног напредовања како у погледу вредности робе у промету, тако и у погледу количине те робе. Та је чињеница манифестна, она се опажа толим оком, бев статистичког микроскопа: довољно је пратити кретање солунске железничке станице извесно време, и сетити се какво је било њено кретање у томе времену минуле године, па доћи до сазнања о знатном и сталном повећању промета између наше земље и Грчке.

На жалост, није довољно знати само ту чињеницу. Детаљни подаци о количини, вредности, саставу и тенденцији нашег промета са Грчком неопходно су потребни. Употреба статистика, па маколико биле оне нетачне, овде се намеће. Нетачност статистика, у осталом, даје се прилично исправити, пошто имамо на расположењу статистичке податке са двеју равних страна о једном истом промету. Ми ћемо, дакле, из-

~ бо ђе =

сл