Ekonomist

744

није реализован. Сада је, опет, ово питање дошло на дневни ред, и налази се, како изгледа, у акутној, решавајућој фази.

Полазећи са становишта да наша јавност може веома много допринети правилном решењу овога проблема, ми ћемо о истом, у главним контурама, ивнети неколике мисли. Жао нам је, што немамо при руци статистичке податке, да би што боље и рељефније оцртали прилике и потребе наших области, директно заинтересованих за изградњу јадранске пруге, као што су: Црна Гора, Бока Которска, Санџак а у неколико и Херцеговина. Ово су крајеви, ва које изградња јадранске жељезнице преставља животно питање а неизградња, или, пак, изградња на штету њихову, преставља за њих, ни више ни мање, него смртну пресуду.

=

Општи државни интереси и интереси безбедности и. сигурности државе и државних граница, говоре у прилог жељезничке везе у правцу Београд—Вишеград— преко Црне Горе на Боку Которску. Минули Светски Рат најбоље је показао шта значи Бока Которска са Ловћеном и остали висови тих крајева, а специјално они према Албанији. Нема сумње, да ће и Ђенералштаб и уопште сваки Министар Војни бити за излав Јадранске Жељезнице на Боку Которску. Против оружја и убојних срестава модерног рата, треба тражити што боље позиције, утврђења. Арсенали и остале војсци и рату потребне установе, нашли би највећу сигурност и безбедност у пределима Црне Горе и Боке Которске. Уз то, апсолутно се мора уважити чињеница, да су границе наше државе у тим крајевима у највећој опасности. Ма да треба тежити пацифизму, шпак се не сме апстраховати аксиома старих Латина : »51 ул расета, рата ЂеШши«. Теденције експанзивности наших суседа јасне су до очигледности. Са тиме се мора рачунати и за моменат се то не сме изгубити из вида.

Беда, сиротиња и немаштина Црне Горе, Боке Которске, Херцеговине и Санџака толико је велика, да се не може и не сме више толерирати. Пасивитет тих крајева не би био тако велики, да је једне смишљеније и систематокије економске политике. Дочим, у осуству једног државног привредног програма, ти крајеви, са мало виратне земље, скапавају и муче нички проведе свој живот. Зато држава треба да им створи могућност т. ј. да их доведе у околности да сопственим радом развију економију. Да би се то могло постигнути и приступити експлоатацији природних (богатства у тим крајевима, треба их везати помоћу жељевнице са осталим деловима државе. Големо рудно благо, огромни комплекси шума, велике количине разних сировина и т. д. остају неискоришћени, упропашћавају се. Из тих разлога треба што пре учинити да се писак локомотиве и кров те крајеве чује, јер је он прави пи