Ekonomist

770

Естимативно индиректно прибирање носиу малој мери прави статистички карактер, који се стоји у »исцрпној опсервацији маса у броју п мери«.

Естимативно индиректно прибирање врши се на два начина : апроксимацијом и аналогијом. Апроксимативно прибирање предпоставља код онога који се њиме служи савршено познавање објекта ове врсте статистичке опсервације. То му савршено познавање допушта да, »од ока« оцени евентуалне промене, које су наступиле. Равуме се по себи да мора имати критеријум, према коме чини упоређења. Ова врста »стати-

стичких« операција нема ничег статистичког — јер је скроз естимативног, дакле квалитативног карактера. Статистичка је пак опсервација квантитативног карактера — без пребро-

јавања, премеравања и мерења нема статистике. Али силом околности морало се напустити ригурозна статистичка процедура и прибећи квалитативној апресиацији. Специјални разлози као: брзина, уштеда у труду, времену и новцу утичу на прибегавање овој врсти статистике. Примере имамо у пољопривредним статистикама.

Аналогија се састоји у брижљивом проучавању бројних услова извесног броја чињеница једне одређене врсте и у дедукцији о квантитативним условима друге врсте, која са првом стоји у клаузалној вези. За пример могу послужити »пописи становништва по огњиштима«. Знајући, од прилике број душа, који обитава обично у једној земљи по огњиштима (код нас између 5 и 6 душа) и знајући тачан број огњишта може се доћи до приближног броја становника. Исто тако и површина обрађене земље према броју плугова.

Пропорционално индиректно прибирање врши се на два начина: од делова ка целини, или од једног феномена ка другом.

Од делова ка целини бива, када се подвргава опсервацији само један део феномена, а о целини се доноси закључак на основу бројних података добивених том делимичном опсервацијом. За пример могу нам послужити поштанске статистике.

Од једног феномена ка другом под условом да постоји тесна веза између две врсте феномена: Из тачног познавања једне врсте чињеница изводи се закључак о другој врсти чињеница. На пример број рођења (новорођене деце) је пре познат (јер се води непрестано) него ли апсолутан број становника. Према томе, ако је познат број новорођене деце, лако је доћи до при-