Ekonomist

788

Сћеупоп вели: »Ако је довољно само да се ови подаци ставе публици на: расположење бев икакве вештине, статистичар није потребан, довољан је човек који зна само да рачуна«. Најглавнији и истовремено и најтежи задатак је истраживање узрока феноменима. Сваколика наука базира се на принципу каузалитета, узрочности, према коме свака појава мора имати један или више узрока. Колико је истраживање уврока тешко у другим наукама, у толико је оно у статистици отежано карактером њених инвестигација. Научник, који се бави другим наукама у бољем је положају од статистичара приликом истраживања узрока.

Научник је не само у стању да изолује објект своје инвестигације тиме што ће упростити увроке и да по вољи варира број узрока већ је у стању да експериментом верификује своје закључке. Међутим, све то није могуће у статистици. Статистичар није у стању да изолује објект своје пнвестигације, већ је напротив приморан да опсервише што је могуће већи број случајева да би могао доћи до закључка .

(ем тога његов је посао отежан егзистенцијом воље код субјеката који му служи за објекат опсервације, егзистенцијом т,а. самоопределавања људи. Додуше велики број научника негирају слободну вољу код индивидуе и тврде да је сваки акт код људи одређен једним или са више узрока, тако н. пр. Рибо, Пејо. Трећа група научника — као н. п. Бутро, Бергсон присталице су т. 8. »контингенције« природних, а у толико пре друштвених закона (тенденција), т. ј. они оспоравају природним законима њихов карактер перманентности п универзалности. Они су мишљења да постоји више путева отворених еволуцији и то шутева непредвиђених и подједнако могућих.

Истраживање каузалитета је врло сложен посао. Та компликованост долави отуда, што је могуће да се читава серија појава увукла између узрока који истражујемо и последице коју видимо, осећамо. Најлабавија вева између две појаве представљена је коенциденцијом. Две појаве дешавају се симултано, а не стоје ни у каквој узрочној вези једна са другом и не одређују једна другу.

Мање лабава веза између две појаве је конкорданција. Ту се две појаве слажу, не искључују се, па ипак зато не стоје у каувалној вези. Интимнија веза између две појаве пред-